Mozak izbegava „gužve u saobraćaju“ uz pomoć višestrukih kanala kojima putuju misli.

Moždane mreže mogu da izbegnu saobraćajne gužve u svojim najprometnijim raskrsnicama koje komuniciraju na različitim frekvencijama, otkrili su istraživači sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu, Univerzitetskog medicinskog centra u Hamburgu i Univerziteta Tibingen .

Mnoge neurološke i psihijatrijske bolesti izazivaju probleme sa signalizacijom moždanih mreža. Razmatranje vremenske strukture moždane aktivnosti iz ove perspektive može biti naročito korisno u razumevanju psihijatrijskih stanja kao što su depresija i šizofrenija, gde su strukturalni markeri retki.

Naučnici obično proučavaju mreže u mozgu – oblasti mozga koje redovno rade zajedno – koristeći magnetnu rezonancu, koja prati protok krvi. Oni pretpostavljaju da povećanje protoka krvi do nekog dela mozga ukazuje na povećanu aktivnost u moždanim ćelijama tog regiona.

Magnetna rezonanca je korisna alatka, ali ima i ograničenja. Ona nam omogućava da pratimo aktivnost moždanih ćelija indirektno, ali nije u stanju da prati aktivnost koja se dešava na frekvencijama većim od 0,1 Hz, ili jednom u svakih 10 sekundi. Mi znamo da neki signali u mozgu mogu da budu na frekvenciji od 500 herca, ili 500 puta u sekundi.

Magnetoencefalografija je korišćena u jednom istraživanju za analiziranje moždane aktivnosti kod 43 zdrava dobrovoljca. Utvrđene su vrlo male razlike u magnetnim poljima u mozgu koje su uzrokovane istovremenim radom velikog broja ćelija. Ova metoda može da detektuje signale na frekvencijama do 100 Hz.

Utvrđeno je da različite moždane mreže kucaju na različitim frekvencijama, kao satovi koji otkucavaju različitim brzinama.

Na primer, mreža koja je obuhvatala hipokampus, oblast mozga odgovoran za formiranje pamćenja, ima tendenciju da bude aktivna na frekvencijama od oko 5 Hz. Mreže koje čine područja koja su uključena u čula i kretanje aktivna su na između 32 Hz i 45 Hz. Mnoge druge moždane mreže su aktivne na frekvencijama između 8 i 32 Hz. Ove „vremenski zavisne“ mreže liče na različite mape avio ruta koje se preklapaju, ali svaka otkucava drugačijim tempom.

Do sada je bilo puno istraživanja o depresiji i šizofreniji koja su pokazala prostorne promene u organizaciji moždanih mreža. Magnetoencefalografija (MEG) daje bolji uvid u vremensku strukturu rada moždanih mreža. U budućnosti, ovim testovima će se olakšati nadgledanje efikasnosti intervencija kod mentalnih bolesti kao što su depresija, šizofrenija i druge.