Današnjica, a naročito popularni časopisi ispunjeni su temama o braku i njegovoj brzoj završnici. Svaka veza prolazi kroz uspone i padove. Kada nam se to dešava, savete tražimo na raznim mestima, pa i čitajući one koji često mogu da budu pogrešni jer su bazirani na odnosima javnih ličnosti, čiji razlozi opisani u tekstu nisu realni već napisani da bi tiraž bio veći. Zato navodimo nekoliko mitova i pojašnjenja zbog čega su to mitovi.

Polovina brakova se završava razvodom. Šanse za razvod braka su veoma precenjene. Po statistici koja je objavljena u Americi, samo deset procenata od ukupno sklopljenih brakova se završi razvodom.

Rođenje prvog deteta rastura brak. Takozvana “tranzicija” u braku, kada se sa dva člana porodice prelazi na najmanje tri smatra se kritičnim periodom po nekim istraživanjima. Međutim, druga istraživanja pobijaju ovu teoriju argumentom da nije praćen ceo ciklus, već da se analizira tek kad se razvod već dogodi. Naprotiv, psiholozi tvrde da su mnogi odnosi poboljšani rođenjem prvog deteta, tj. veza između partnera ojačava samim tim što je dužnost prema novorođenom članu porodice obostrana, tako da žene bivaju mnogo zadovoljnije usled ove preraspodele.

Savetovalište za bračne partnere nema efekta. Popularni mediji uglavnom prikazuju stereotipne slike o savetovanju parova, kao na primer vređanje partnera međusobno dok psiholog samo sa strane posmatra reakcije. Savetovališta mogu da pomognu ako nađete pravog psihoterapeuta, koji je tu da objektivno sagleda problem i ukaže na greške i način kako da se one isprave ili ne ponavljaju.

Bolje je živeti zajedno pre sklapanja braka. Iako je ovo već uveliko trend i nešto što se podrazumeva, živeti sa partnerom pre sklapanja bračne zajednice nije više toliko toplo preporučljivo. Naime, istraživanja kažu da su razvodi češći u ovim slučajevima. Logično je da je lakše upoznati nekog tako što ćete zaista provoditi svaki trenutak sa njim. Ono što je ovde problem, što se ne vidi, jeste prelaz iz vanbračne zajednice u bračnu (ne mislimo na papir, već na vrednovanje same institucije i ono što ona nosi sa sobom), pa su partneri često skloni da se ne potrude dovoljno oko građenja i održivosti njihove veze. Naravno, ako se niste našli sa nekim, nijedan od načina zajednice vam ne može pomoći.

Međusobni odnosi su uspešniji među karakterno različitim partnerima. Može vas privući totalno drugačija osoba od vas, ali to ne garantuje trajanje, jer ipak je sličan pogled na životne ciljeve i vrednosti kao “lepak” jedne veze. Partneri koji dele slična interesovanja imaju veću šansu da dožive ljubav, gde će životna iskušenja da im budu privlačna ako ih rešavaju zajedno, tako da je potreba za avanturom promene nečije ličnosti suvišna.

Prazno gnezdo utiče na ženino mentalno zdravlje. Kada deca odrastu i odu svojim putem, roditelji ostaju sami u svom domu. Po sadašnjim istraživanjima to itekako ne utiče negativno na odnos dva partnera, naprotiv, učvršćuje njihov brak i govori da se život nastavlja i posle odlaska dece.

Stariji partneri ne vode ljubav. Sigurno vam se desilo da pomislite da partneri srednjih, a naročito poznijih godina ne uživaju u ovoj bliskosti. Ankete su pokazale drugačije – da oko 38 procenata muškaraca I 17 procenata žena, između 65 i 75 godina imaju sex. Manji postotak aktivne ženske populacije je samo iz razloga što je više preživelih žena u tim godinama, pa im je jedino mogućnost umanjena.

Bolje je da ne dozvolite da vaš partner sazna kada ste uznemireni. Mnogi ljudi veruju da je pametnije da prikrivaju svoja osećanja u vezi problema koje imaju u svom odnosu. Međutim, hvatanje u koštac sa problemima, a ne izbegavanje rešavanja konflikata je mnogo bolja strategija. Kada parovi izbegnu da se suoče sa trenutnim problemom u svojoj vezi, onda dolazi do kulminacije negativnih osećanja koja se preslikavaju na svakodnevnicu i naprave još veću štetu samom odnosu.

Tako da ne treba “gurati” stvari pod tepih, već razgovarati o problemu i zajednički naći adekvatno rešenje.