Nekoliko zanimljivosti o delovima ljudskog tela i besprekornost njegove prirode.

Stopala: prosečna osoba prolazi oko 10.000 koraka dnevno. Dvadeset pet odsto kostiju ljudskog tela se nalazi upravo u donjim ekstremitetima, koje ukupno broje 52 kosti. Tabani su najteže meko tkivo koji nose opterećenje od 14% od ukupnog opterećenja tela. Eksperimentom je dokazano, da tabani mogu da izdrže 12 puta jaču gravitacionu silu pre nego što napuknu.

Kolena: sve kosti nastaju okoštavanjem hrskavice, dok kod kolena ide drugačije. Bebe se rađaju bez čašice kolena. Na tom mestu imaju malo hrskavice, koja se tek oko treće godine života totalno okoštava u čašicu.

Jetra: jetra ima mnogo funkcija u telu, od kojih su mnoge od vitalnog značaja. Kada jetra totalno stane sa radom, smrt nastaje u toku 24 sata. Ona je drugi najveći organ u telu posle kože. Ona je jedini unutrašnji organ, koji ima sposobnost za regeneraciju (od samo 25% preostalog zdravog tkiva jetre, nastaje celi organ). Za zgrušavanje krvi, potrebno je da samo 10% jetre funkcioniše.

Pankreas: stvara insulin i luči enzime neophodne za varenje i digestivni sistem. Toliko je krt i osetljiv, da tokom operacije ako ga malo bespotrebno okrznete lako dolazi do zapaljenja. Ne možete živeti bez njega, ne zato što „vari“ hranu, već zato što je jedini u organizmu proizvodi insulin.

Creva: u crevima ima više bakterija, nego ćelija u našem organizmu. Tek smo počeli sa saznavanjem koliko je naša crevna flora bitna i koliko problema stvara njen disbalans. Nećemo osetiti bol kada ih nam seku, ali osetićemo kada nam se creva nadimaju. Ona imaju sopstveni „nervni sistem“.

Želudac: iako nam želudac ne vari hranu, koliko je zapravo važan znaju oni koji ga nemaju, odnosno nose se sa ograničenjima koje im nedostatak donosi (unos malih obroka i opasnost od regurgitacije tj. izbacivanja hrane na usta bez mučnine). Uprkos činjenici da je želudačna kiselina jača od kiseline koja se nalazi u akumulatoru automobila, njegova unutrašnjost ga sasvim dobro podnosi.   

Srce: dok sportisti treniraju, njihovo srce se uvećava za 500 grama i ne više. Svako naredno uvećanje se odnosi na snagu ispumpavanja kiseonika. Anatomsko dalje uvećavanje može ukazati na patološke posledice i srčanu insuficijenciju. Naše srce kuca do 35 miliona puta godišnje i svakim otkucajem postiže dovoljnu snagu koja bi krv otisnula 35 metara u daljinu. Svi mišići u srcu bi zajedno mogli da podignu oko 3.000 kilograma. Ukupna dužina krvnih sudova u koje srca pumpa krv, misleći i na kapilare iznosi oko 30.000 milja. Odvikavanje od pušenja u roku od 24 časa, smanjuje rizik od srčanog udara za čak 50%.

Pluća: pluća imaju dva cirkulatorna sistema- jedan koji apsorbuje kiseonik udisanjem i prenosi u krvotok, a ugljendioksiod iz krvotoka izbacuje u spoljašnju sredinu. Disanjem svakog dana izgubimo pola litre tečnosti. Razlog zbog kojeg prevremeno rođene bebe često ne mogu da prežive, jesu njihova deficitarna odnosno nedovoljno razvijena pluća i njihove alveole, koje nisu u stanju da prenose kiseonik iz spoljašnje sredine u tkiva.

Mozak: kao vrhunac evolucije i glavni kontrolor celog organizma, pokreće naše telo i istovremeno je svestan toga. Njegova težina iznosi samo tri kilograma, a sadrži preko 100 miljardi neurona od kojih svaki pravi 10.000 sinapsi-veza sa susednim, ili „ima onoliko veza u jednom kubnom centrimentru moždanog tkiva, koliko ima zvezda u Mlečnom putu“. Razmišljanjem dolazi do stimulacije mozga (što zapravo stvara „zapaljenje“), a praćeno periodom odmaranja dolazi do jačanja neurona, što ih čini otpornijim na migrene, napade, pa čak i demenciju.