Kriza srednjih godina: Prelazni period ili depresija?
Šta uraditi kada se kriza srednjih godina pretvori u depresiju?
Šta je kriza srednjih godina?  Često je tema viceva i stereotipa – vreme u životu kada radite čudne, nepraktične stvari kao što su iznenadno davanje otkaza, kupovina sportskog automobila, mladalačke garderobe, ili ostavljanje supružnika.
Godinama je kriza srednjih godina povezivana sa ovim stvarima. Ali u današnje vreme, stara dobra kriza srednjeg doba će se verovatno nazivati tranzicijom srednjeg doba.
Termin kriza nije odgovarajući, kažu stručnjaci za mentalno zdravlje, jer iako ona može biti propraćena ozbiljnom depresijom, takođe može označiti period ogromnog rasta. Trik je na vreme shvatiti kada se tranzicija pretvara u depresiju i potražiti stručnu pomoć.
Definisanje krize srednjih godina
Početkom 1980-ih, termin kriza srednjih godina primila je puno pažnje. Kriza srednjih godina se ne javlja kod svih u isto vreme, kad će se javiti zavisi od faktora kao što je očekivanje pojedinca koliko dugo će živeti. Može se javiti u bilo kom trenutku, od oko trideset i sedme godine pa kroz čitave pedesete.
Kriza se obično javlja zajedno sa značajnim životnim događajima, kao što je diplomiranje najmlađeg deteta ili stupanje u novu životnu deceniju. Smrt roditelja takođe može biti prekretnica, i okidač krize srednjih godina.
Kriza srednjih godina: muškarci vs žene
Muškarci i žene imaju jednake šanse da iskuse tranziciju ili krizu. Ali one izgledaju drugačije kod muškaraca i žena.
Muškarci se ponašaju kao da žele nešto da dokažu. Često imaju potrebu da se dokažu na poslu koji rade, žele da izgledaju uspešno čak i onda kada se stvarnost ne poklapa sa njihovim očekivanjima.
Žene često traže potvrdu svoje vrednosti u međuljudskim odnosima, čak i kad imaju duge karijere. U srednjem dobu, one često procenjuju svoje rezultate, kao supruge, majke, ili oboje.
Kriza srednjih godina kao normalna faza u životu
Tranzicija srednjeg doba sve češće se posmatra kao normalan deo života, kao normalan prelaz u novu životnu fazu. Ljudi često preispituju i procenjuju svoje prioritete i ciljeve. Žene imaju osećaj da su podigle decu, i vraćaju se školovanju, i prekvalifikacijama, želeći da rade nešto što vole. Vraćaju se snovima koje su ranije napustile zbog porodičnih obaveza.
Žene takođe ponekad postaju sebičnije, iako daju međuljudskim odnosima veliki značaj. Osećaju da su „odradile svoje“ i na primer, odbijaju da čuvaju unučiće svaki put kada se to od njih očekuje.

Kriza srednjih godina: Put do depresije ili rast?
Prelazni period srednjih godina može biti prosvetljujuće za neke ljude, ali za druge ume da bude težak period. Da li će kriza srednjih godina razviti u ozbiljnu depresiju ili u priliku za rast zavisi od niza faktora, uključujući i podršku partnera i drugih bliskih osoba.
Dešava se da se u četrdesetim godinama osoba osvrne na svoj život i shvati da je usput izgubila svoj identitet jer se odricala svojih želja i snova neprestano se prilagođavajući drugima i životnim okolnostima.  Tada ljudi padaju u depresiju. Međutim, umesto da oplakuju identitet koji su izgubili, srednje godine treba da shvate kao priliku da izgrade novi identitet.
U srednjem dobu, neophodno je da ljudi znaju koji su simptomi depresije:
Promene u navikama ishrane
Promene u navikama spavanja, umor
Osećanja pesimizma ili beznadežnosti
Nemir, anksioznost ili razdražljivost
Osećanje krivice, bespomoćnosti ili bezvrednosti
Gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti, uključujući seks i hobije
Misli o samoubistvu ili pokušaj samoubistva
Fizički bolovi, kao što su glavobolje ili stomačni problemi, koji ne reaguju na lečenje

Šta pomaže?
Psihoterapija i antidepresivi koriste se u lečenju ozbiljnih ili kliničkih depresija. Najbolje je kombinovati ove načine lečenja.
Ako je depresija blaža, jedan od ovih načina lečenja može biti dovoljan.