Činjenica da se novi koronavirus pojavio usred sezone gripa podstaknula je neizbežna poređenja. Da li je COVID-19, bolest uzrokovana korona virusom, prilično slična gripu ili predstavlja daleko veću pretnju?

Iako još uvek postoji mnogo nepoznanica o COVID-19, postoje čvrsti podaci istraživača koji bacaju svetlost na neke sličnosti i razlike u ovom trenutku.

Bolovi u zglobovima, grlobolja, groznica – iako se ovi simptomi mogu osećati slično onima koji pate od njih, novi koronavirus nije isti kao sezonski grip, istakli su stručnjaci.

COVID-19, bolest izazvana koronavirusom, pokazuje se smrtonosnom u oko 3,5% potvrđenih slučajeva.

Iako ovo nije isto što i stopa smrtnosti, s obzirom da mnogi ljudi mogu biti zaraženi, ali nisu toga svesni, – stopa smrtnosti je ipak značajno veća nego kod sezonskog gripa, koji obično ubija 0,1% pacijenata.

Još uvek postoji velika neizvesnost oko stope smrtnosti za COVID-19 i ona verovatno varira u zavisnosti od kvaliteta lokalne zdravstvene zaštite.

Simptomi

Groznica, suv kašalj, umor i nedostatak daha. Ovo su najčešći simptomi COVID-19. Neki pacijenti mogu razviti bolove u telu; samo 5% ima zapušen nos, prema podacima iz Kine – što ukazuje da COVID-19 obično nije infekcija gornjih disajnih puteva.

To su sve simptomi koji se preklapaju sa gripom. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da svako ko iskusi ove simptome i ko je bio u direktnom kontaktu sa potvrđenim pacijentom COVID-19 ili koji živi u području u kojem kruže ovakvi slučajevi, treba da pozove svog lekara za savet.

Prenošenje

Smatra se da se grip i koronavirus šire uglavnom kroz bliski kontakt kapljicama izbačenim iz nosa i usta bolesne osobe. Možete se zaraziti direktnim kontaktom, poput ljubljenja, ali i bliskim razgovorom sa nekim ko je zaražen. CDC preporučuje držanje na fizičkoj udaljenosti od oko 2m od ostalih. Takođe možete da pokupite grip ili koronavirus ako dodirnete radnu površinu ili telefon koji su kontaminirani respiratornim kapljicama obolele osobe, ali nisu prethodno dezinfikovani, u poslednjih nekoliko sati ili dana – a zatim dodirnete oči, nos ili usta.

Podaci iz Kine pokazuju da svaki slučaj koronavirusa zarazi oko 2 do 2,5 dodatnih ljudi. To je više od gripa. Prosečan pacijent širi virus gripa na oko 1.3 osobe.

Nova istraživanja ukazuju da veći broj infekcija po pacijentu sa koronavirusom može biti povezan sa učestalošću presiptomatskog prenošenja – kada osobe koje su zaražene još uvek ne pokazuju simptome, ali u stvari mogu biti zarazne. Analiza podataka iz Kine otkrila je da su 13% slučajeva verovatno prouzrokovali ljudi koji su širili koronavirus pre nego što su počeli kašljati i osećali bol.

Suprotno tome, grip je najviše zarazan u tri ili četiri dana nakon što počinju simptomi, prema CDC-u , a prezimptomatski prenos ne deluje kao glavni pokretač novih slučajeva.

Takođe je moguće da se koronavirus može preneti i drugim načinima. Na primer, istraživači pokušavaju da utvrde da li sitne kapljice mogu ostati u vazduhu u zaraznim dozama ili može li fekalna supstanca biti izvor zaraze.

Zaraznost

Stručnjaci za bolesti procenjuju da svaki oboleli od COVID-19 inficira između dve do tri druge osobe.

To znači da je stopa reprodukcije do dvostruko veća od sezonskog gripa, koji obično zarazi 1,3 nove osobe za svakog pacijenta.

Teški slučajevi

Oko 80% slučajeva koronavirusa je blaga do umerena, što varira od temperature i kašlja do upale pluća niskog stepena. Smatra se da ovakvi slučajevi ne zahtevaju hospitalizaciju, već se mogu oporaviti kod kuće uz adekvatan tretman.

Podaci iz Kine pokazuju da je 20% pacijenata sa COVID-19 dovoljno ozbiljno da budu upućeni u bolnicu. To je oko 10 puta češće od gripa . Iako je veliki broj ljudi hospitalizovan zbog gripa – preliminarni podaci za sezonu gripa 2018-2019 su skoro pola miliona – stopa hospitalizacije je daleko niža: 1% -2% slučajeva, navodi CDC.

Za koronavirus, ono što posebno treba naglasiti je broj ljudi kojima se pogoršava stanje da im je potrebna bolnička nega i potom intenzivna nega i koji umiru, posebno kod osoba starijeg doba.

Ljudi koji su stariji od 60 godina i imaju druge zdravstvene probleme više su izloženi riziku od teških bolesti i hospitalizacija – i za COVID-19 i za grip.

Ali prava opasnost od koronavirusa verovatno neće biti smrtnost. Stručnjaci kažu da bi zdravstveni sistemi lako mogli biti “srušeni“ brojem slučajeva koji zahtevaju hospitalizaciju – i često mehaničku ventilaciju kako bi podržali disanje.

Analiza 45.000 potvrđenih slučajeva u Kini, odakle potiče epidemija, pokazuje da je velika većina smrtnih slučajeva bila među starijima (14,8% smrtnosti među starijim od 80 godina).

Ali druga kineska studija pokazala je da se 41% ozbiljnih slučajeva dogodio među mlađim od 50 godina, u poređenju sa 27% među starijima od 65 godina.

Tačno je da ako ste stariji, veći je rizik, ali ozbiljni slučajevi se mogu dogoditi i kod relativno mladih ljudi bez prethodnih zdravstvenih stanja, rekao je zamenik francuskog ministra zdravlja Jerome Salomon.

Dužina hospitalizacije

Jednom kada se pacijent sa ozbiljnim slučajem koronavirusa hospitalizuje, prosečni boravak u bolnici je 11 dana, prema istraživanju zasnovanom na januarskim podacima iz Vuhana – otprilike dvostruko duže od prosečnog boravka od gripa (od 5-6 dana).

Dodatni dani znače dodatne stresove na zdravstveni sistem. „Da bi se brinuli o intenzivnim, stvarno bolesnim ljudima često mogu biti potrebna dva do tri člana medicinskog osoblja odjednom, a sve u zaštitnoj opremi, satima i satima,“ kaže Michael Rian , direktor Programa za vanredne slučajeve zdravstvene zaštite Svetske zdravstvene organizacije.

To je veliko opterećenje za naše medicinske sestre i lekare i bolnice i preklapa se sa sezonom gripa, koja se generalno završava do maja. Od početka oktobra do početka marta, CDC procenjuje da je između 370.000 i 670.000 ljudi bilo hospitalizovano zbog gripa.

Koliki procenat stanovništva će dobiti svaki virus?

Niko za sada ne zna koji će procenat populacije na kraju biti zaražen koronavirusom. Ali postoje neke naučno zasnovane pretpostavke. Pošto je ovo nova bolest i nema vakcine i uspostavljenog imuniteta iz prošlih ciklusa zaraze, stručnjaci veruju da su svi podložni.

Dopis od istraživača na Univerzitetu u Hong Kongu i Harvardu, objavljen 19. marta u “Nature Medicine“, predvideo je da će globalno „najmanje jedna četvrtina do jedne polovine stanovništva vrlo verovatno biti zaražena, ukoliko budu bile odsutne drastične mere kontrole širenja bolesti ili vakcine.“

Jedna uticajna analiza iz 16. marta iz Imperial College u Londonu predvidela je gori scenario u kome bi čak 81% američke populacije moglo biti zaraženo u narednih nekoliko meseci, ako se ne budu preduzele akcije da se uspori ili spreči širenje virusa. Prognoze ovakvih modela podstaknule su američke zvaničnike da sprovedu mere socijalne distance u borbi protiv širenja virusa.

Da bi došli do boljih podataka o stopi zaraze COVID-19, istraživači rade testove krvi u Kini kako bi videli koliko je ljudi inficirano, tamo gde se čini da je epidemija uspešno suzbijena naporima kao što su izolacija, praćenje kontakata i povećanje bolničkih kapaciteta.

Mortalitet

Početni podaci pokazuju da je koronavirus smrtonosniji od gripa. U SAD-u sezonski grip ubija 1 od hiljadu ljudi (0,1%) koji se razbole od njega – broj smrtnih slučajeva prošle sezone iznosio je više od 34.000. U svetu svake godine od gripa umre 300 000 do 650 000 ljudi.

Nasuprot tome, procenjuje se da COVID-19 ubija najmanje 10 ljudi na hiljadu zaraženih (1%). „To je oko 10 puta smrtonosnije od sezonskog gripa“, rekao je dr Anthoni Fauci, direktor Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti, u kongresnom svedočenju 11. marta.

Potrebno je više podataka za procenu stope smrti od COVID-19, uključujući detaljne podatke o tome koliko slučajeva ima blage simptome ili uopšte nema simptome.

„Korona virus ima potencijal da bude jednako loš, ako ne i gori, u pogledu ukupnog broja smrtnih slučajeva i teških slučajeva kao sezonski grip“, kaže Angela Rasmusen , virolog sa Univerziteta Columbia.

Vakcina/lečenje

Salomon je rekao da ljudi žive sa gripom više od 100 godina.

„Pomno smo ga proučavali“, rekao je. „Ovaj novi virus podseća na grip u smislu fizičkih simptoma, ali postoje ogromne razlike.“

Broj jedan je nedostatak vakcine protiv COVID-19, ili čak bilo kog tretmana za koji se pokazalo da je konstantno efikasan.

Iako su neka ispitivanja pokazala obećavajuće rezultate u pogledu antiretrovirusnih lekova za ozbiljne slučajeve, kao i neke eksperimentalne terapije – njihova veličina uzorka je premala da bi se mogla primeniti na opštu populaciju.

Stotine istraživača širom sveta žestoko rade na pronalaženju vakcine za COVID-19 , ali razvojni proces traje mesecima i verovatno nema vremena da se iskoristi za trenutnu epidemiju.

Čak i ako bi se vakcina magično pojavila, to nije dovoljno da svako nađe pristup njoj. Zdravstveni stručnjaci se redovno žale da nedovoljno ljudi prima vakcinu protiv gripa da bi im garantovalo „imunitet krda“.

Odmor i prateća nega su uobičajeni tretmani i za grip i za slučajeve koronavirusa koji ne zahtevaju hospitalizaciju.

Za grip, koji se intenzivno proučava, lekari imaju neke dodatne alate za borbu protiv njega. Lek nazvan Tamiflu ima za cilj da spreči razmnožavanje virusa gripa u telu i može umanjiti težinu simptoma.

Još nema odobrenih tretmana za COVID-19, mada se istraživači trude da vide da li bi lekovi za druge bolesti mogli da deluju protiv koronavirusa i da razviju specifične terapije koje bi umanjile simptome i ubrzale oporavak.

Lekovi koji se razmatraju uključuju Remdesevir, eksperimentalni lek koji je prvobitno razvijen za ebolu, i anti-malarik, nazvan hlorokin, prema WHO.

Kada su u pitanju vakcine koje bi mogle da spreče COVID-19 – biće potrebno najmanje godinu do godinu i po dana da vakcina bude dostupna javnosti. Za razvoj vakcina potreban je dugoročni proces ispitivanja na ljudima. Biće potrebno tri ili četiri meseca da se utvrdi da li je opcija vakcinacije bezbedna, i najmanje još osam meseci da se proceni da li je efikasna.

Savremene vakcine protiv gripa prvi put su razvijene 1930-ih. Svake godine se razvija nova vakcina za borbu protiv najnovijih sojeva gripa.

Uticaj sezonskog vremena

Iako se slučajevi gripa nalaze tokom cele godine, grip nestaje kada vreme bude toplo. Broj novih slučajeva gripa ima vrhunac između decembra i februara, a kriva obolelih opada do meseca maja.

Istraživači smatraju da to ima veze sa tim kako ljudi provode više vremena napolju kada je toplije, i kako veća toplota i vlaga mogu uzrokovati da se neki virusi brže raspadnu. Oni takođe proučavaju kako imuni sistem može da fluktuira u skladu sa godišnjim dobima i izlaganjem sunčevoj svetlosti.

Ali dr Bruce Ailvard, savetnik SZO-a, kaže da ne računate na sličan obrazac za COVID-19, koji uspeva u toplim, tropskim mestima.

Istraživači će znati da li koronavirus sledi obrasce gripa ako vide da li se infekcije smanjuju kako se godišnja doba menjaju. Postoji mogućnost da to neće biti slučaj, pa u međuvremenu, Ailvard misli da se bolnice trebaju pripremiti kao da je COVID-19 ovde da ostane kao zdravstvena pretnja tokom cele godine.

Sličnosti

Ali novi koronavirus deli neke od karakteristika gripa, posebno mere koje svako od nas lično može preduzeti da uspori stopu zaraze:

Izbegavajte rukovanje, često perite ruke sapunom i vodom izbegavajte dodirivanje lica i nosite masku ako ste bolesni.

Takve akcije mogu ograničiti nove infekcije jednako kao što mogu i kod gripa, gastro-intestinalnih bolesti i drugih zaraznih bolesti.

Francusko ministarstvo zdravlja kaže da samo 2 od 10 osoba redovno pere ruke nakon korišćenja toaleta. I samo 42% ljudi prekriva usta laktom ili maramicom kada kašlje ili kija – što nije ohrabrujuće.