Korona virus i izolacija: Kako provesti vreme u izolaciji sa porodicom?

„Bilo da živite u velikoj kući sa šest spavaćih soba ili svi delite manji stan sa dva kreveta, svi ćete osetiti ovo vreme za izolaciju“ – kaže Eloiz Rikman, koja vodi kurseve za kućno obrazovanje.

Osećati se zatvoreno može biti samo jedan od nekoliko potencijalnih novih efekata, jer se sve više porodica samoizoluje nakon izbijanja koronavirusa.

Trenutni savet vlade je da ako neko razvije simptome, svi sa kojima žive moraju se samoizolovati. A i znamo da su zatvorene škole, vrtići i fakulteti.

Među porodicama u karantinu su i 34-godišnja Ana, njen suprug i njihovo troje male dece. Dvoje njene dece je razvilo simptome.

„Veoma je čudno vreme“, kaže ona. „Usredsređeni smo na to da se probijemo kroz to i budemo maksimalno optimistični.“

Ana, koja predaje online kurseve za preduzetnike, kaže da je kreirala dnevni raspored za svoju decu školskog uzrasta.

„Sat vremena matematike, moj muž je to radio ujutro. A onda i sat čitanja i pisanja. Uslediće kreativno vreme, umetnički rad, a potom i vreme u bašti, kopanje i igranje u blatu. I to će biti to.“

Kaže da je prvobitno planirala raspored sa 30-minutnim delovima koji bi podrazumevali različite aktivnosti, ali sada je manje kruta i više fokusirana na otkazivanje postavljenih zadataka svakog dana. „Morali smo popustiti malo u smislu da prihvatimo da će deca jednostavno gledati u telefon“, kaže ona.

Mama Mirjana se slaže se da je raspored važan – posebno za decu koja su već u vrtiću ili školi i koja su već naviknuta na rutinu.

„Deca zaista napreduju u predvidljivosti, posebno kada se život menja oko njih“, kaže ona.

Ali ova 34-godišnjakinja, koja već “vodi“ školu za svoju decu, naglašava da bi svaki raspored trebao više da bude „spontan“ – umesto nečeg strogog.

Kada je u pitanju vreme u izolaciji, ona predlaže da kreirate nedeljne ili dnevne aktivnosti, a zatim pročitate plan ili ga „zalepite na zid“.

„Možda u sredu može da bude popodne za porodični film. Ili dajte tinejdžerima malo privatnog vremena da se čuju sa svojim drugarima preko skajpa“, predlaže ona.

Edukativni psiholog, Zubeida Dasgupta, takođe je naglasila važnost strukture, od svog doma u Brightonu i Hoveu, gde ona i njena porodica trenutno provode vreme u izolaciji.

„Znamo da kada su ljudi suočeni sa nesigurnošću ili zabrinutošću, da bi određene sigurnosti, na primer kroz malo strukture, zaista mogle pomoći“, kaže ona.

„Iako se, uz to, neka deca mogu osećati uzbuđeno jer ne idu u školu, stvarnost je da će nedeljama ili mesecima igrati video igrice i gledati filmove – a to možda i nije tako zabavno kao što mislimo.

„Radi se o uspostavljanju ravnoteže – stvaranju strukture i integrisanju neke zabave“, kaže ona. „Bilo bi korisno razmisliti o tome kako razlikujemo radne dane i vikende.“

Što se tiče školskog rada, već je zaživela nastava preko interneta.

Trenutna zdravstvena kriza jedinstvena je situacija za školovanje.

Za roditelje koji su iznenada uključeni u ovakav vid školskog rada, to bi mogao biti izazov

Najvažnija stvar u kućnom školovanju je porodični odnos. Mnogo braće i sestara neće biti zajedno ceo dan, i to je lepa prilika za izgradnju i jačanje porodičnih veza – ali doći će i do nekih nevolja na tom putu.

Psiholozi predlažu roditeljima da isprobaju nešto sa decom što će raditi jedan-na jedan.

Razmišljanje o sredini gde se uči je takođe važno, ali ne radi se o postavljanju učionice u dnevnoj sobi.

Idealno bi bilo deci napraviti prostor za umetnost ili kreativni rad.

Ako ne želite da deca gledaju televizor pet sati dnevno, razmislite da li treba da premestite nameštaj? Da li želite da pomerite stolove unazad kako bi deca imala prostor za trčanje, posebno ako imate stan?

Izolacija je period kada treba da se pripremimo da će naša kuća da bude malo u neredu. Kada su deca po čitav dan u kući, definitivno će biti nereda.

Učenje kod kuće nije jednostavno kopiranje škole kod kuće. Nije neophodno šest sati učenja kao u školi, jer su časovi jedan na jedan i time bi trebali da su intenzivniji.

„Naša deca toliko reaguju na nas i naše rukovođenje“, kaže psiholog Dasgupta. „Naročito sada kada se stvari poremete. Kao roditelj, rekla bih da je najbolje da se usredsredite na to da podržavate jedno drugo pre nego što krenete u potragu za nastavnim planom i programom – jer ipak ste se našli u nekoj vrsti problema kada je u pitanju vreme u izolaciji.

„Čak i samo otvaranje prozora i 10 dubokih udaha, slobodna 3-minutna meditacija ili zapisivanje 10 stvari na čemu ste zahvalni – mogu da pomognu. I stvari poput ograničavanja količine vesti koje slušate ili čitate u toku dana .

Gospođa Dasgupta kaže da je socijalni kontakt sa spoljnim svetom takođe od vitalnog značaja, kao i vežbanje, kao što je izlazak u šetnju gde nećete sretati druge ljude. Ako se samo-izolujete nakon što imate simptome, stručnjaci savetuju da ne idete u šetnju.

„Ako budete non-stop zajedno, mogli biste osetiti nešto poput straha od zatvorenog protora – jer ne samo da ste toliko dugo u zatvorenom prostoru, već komunicirate samo sa ljudima iz vaše uže porodice“, kaže gospođa Dasgupta. „Ipak je olakšavajuća okolnost da postoji internet i društvene mreže, u ovom slučaju“

Ali ima i pozitivnih stvari kada je u pitanju izolacija, dodaje ona.

„Pretpostavljam da su pozitivne stvari to da možemo provesti malo vremena zajedno, i neka to bude neko lepo vreme. Ne moramo da stignemo na mesta i žongliramo sa svim različitim obavezama.

„Možete usporiti. To vam može pomoći da uživate malo više.“