Prejedanje, slabija memorija, poremećaj učenja, depresija su po nedavnim istraživanjima povezani sa prekomernom potrošnjom šećera. Ova istraživanja rasvetljavaju uticaj hroničnog unosa nezdravog šećera (misli se na šećer koji nije nije prirodno sadržan u namirnicama).Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede   (USDA), prosečan Amerikanac godišnje potroši 156 kilograma šećera. Ove cifre deluju nestvarno, jer čovek nije ni svestan koliko zapravo šećera unosi dnevno i koliko je on zastupljen u svakodnevnoj ishrani. Centar za kontrolu bolesti potvrđuje da po glavi stanovnika ide 27.5 kašičica šećera dnevno, što je u kalorijamam oko 440, odnosno jedna četvrtina ukupnog unosa od 2000 kalorija.

Ključna reč ove statistike je šećer koji se dodaje. Mi svakako unosimo određenu količinu prirodnog šećera (fruktozu) sadržanog u različitim namirnicama (voće, žitarice). Problem je u tome što putem prerađene hrane unosimo više dodatnog šećera, oblik fruktoze koji se brzo apsorbuje. Ovo razjašnjenje je veoma važno, jer je mozgu da bi funkcionisao neophodan svakodnevni unos. Moždane ćelije zahtevaju dva puta više energije u odnosu na druge, oko 10% od ukupnih naših energetskih dnevnih potreba. Ova energija se dobija iz glukoze ( šećera u krvi), pravog goriva našeg mozga, što znači da ovaj šećer nije neprijatelj mozgu već onaj dodavan.

Po istraživanjima ishrana bogata dodatnim šećerom smanjuje proizvodnju hemijskih reakcija u mozgu koje su odgovorne za učenje, pamćenje i sećanje. Nizak nivo ovih reakcija je kod ljudi sa oštećenim metabolizmom glukoze, dijabetičara i predškolskih dijabetičara. Kako se faktor koji utiče na reakciju povećava, tako se metabolizam šećera pogoršava. Hronični unos dodatnog šećera upravo doprinosi smanjenju ove reakcije, a samim tim dovodi i do insulinske rezistencije što može dovesti do pojave dijabetesa, metaboličkog sindroma pa tako i do drugih zdravstvenih problema. Kada se to dogodi, mozak i Vaše telo su u destruktivnom ciklusu, koji se teško ili čak ni ne može preokrenuti.

Pojava demencije i depresije se dovodi u vezu sa niskim faktorom moždane hemijske reakcije. Neka proučavanja navode, da nizak faktor može biti i dobra podloga za Alchajmerovu bolest. U svakom slučaju, smanjen nivo ovog faktora je loša vest za naše mozgove, a prekomerni unos nezdravog šećera jedan od najgorih inhibitornih krivaca.

Još jedna mana dodatnog šećera se pripisuje gojaznosti . Veza između prejedanja njime i gojaznosti jeste u njegovim kalorijama, ali način zbog čega jedemo više posle unosa hrane bogate ovim šećerom nije dobro shvaćena do nedavno. Nova saznanja govore o tome da prekomerni unos nezdravog šećera zatupljuje mehanizam u mozgu koji je odgovoran da nam kaže kada je dosta sa hranom. To čini tako što smanjuje nivo oksitocina, koji je odgovoran za signal da ste siti. Kada su ćelije oksitocina izbrušene od strane viška šećera, lampica za sinalizaciju ne radi dobro i organizam dobija drugačiji signal, što Vas često navodi da posegnete za grickalicama usred ponoći.

Ova tema želi da nagovesti ozbiljnost uticaja unosa dodatnog šecera na naš mozak, isto tako važnu kao uticaj pušenja i alkohola na naše zdravlje.