Mnogim porodiljama, pre svega onima koje su rodile prvo dete, veliki problem predstavlja praćenje neurološkog razvoja njihove bebe. One su neiskusne i mogu biti jako nesigurne, jer ne znaju kakvo ponašanje i koje bebine reakcije ukazuju na njen normalan razvoj. Pažljivo i svakodnevno praćenje novorođenčeta od dana njegovog dolaska na svet najbolji je način da se opaze eventualne nepravilnosti i smetnje u neurološkom razvoju.
Ako je beba zdrava, periodi budnosti i sna neposredno po rođenju menjaće se nasumično, bez bilo kakvog ustaljenog režima, a tek nakon nekoliko nedelja ili čak meseci, novorođenče će uspostaviti ritam koji mu najviše odgovara. Tada treba posmatrati položaj i pokrete bebinog tela u zavisnosti od toga kako leži na krevetu. Ako je u leđnom položaju, telo bebe treba da bude poluzgrčeno, a ako leži na stomaku, normalan položaj podrazumeva zgrčene noge sa kolenima podvučenim ispod stomaka, slično položaju koji starije bebe zauzimaju prilikom puzanja. Zato se u medicini ovakav položaj naziva „primitivni refleks puzanja“. Kada je u takvom položaju, beba koja se normalno razvija može nesmetano okretati glavu levo – desno. Ukoliko je položaj glave asimetričan i primetna je mlitavost ili beba vratom i leđima pokušava da se izvije unazad, potrebno je konsultovati se sa pedijatrom.

bebac
Pod uticajem spoljnih nadražaja novorođenče pravi pokrete vratom, rukama i nogama. Nemojte brinuti ako u prvim danima bebinog života primetite podrhtavanje dok plače, jer je to u stvari znak da je sve u redu. Međutim, ako podrhtavanje u pokretima postoji i onda kada beba ne plače, obratite se pedijatru, jer je to čest simptom prenadraženosti nervnog sistema ili nedostatka kalcijuma u bebinom organizmu. Zdrava beba je aktivna, ravnomerno pokreće ekstremitete i podjednako se okreće ne levu i desnu stranu. Pokreti nisu koordinisani, ali treba da budu jednake snage.
Čula vida i sluha takođe možete lako proveriti. Beba ima normalan vid ako na jaču svetlost reaguje skupljanjem i treptajima očiju, a ako na jake zvuke reaguje trzajima, sasvim je jasno da dobro čuje.
Pravilan neurološki razvoj bebe podrazumeva i razvitak određenih refleksa, koji imaju jasno definisan redosled pojavljivanja i nestajanja. Ukoliko postoje odstupanja, to može biti znak prisutnosti neke neurološke smetnje. Evo koji su refleksi najvažniji:
Traženje usnama je bebin refleks koji se manifestuje tako što ona na dodir ugla usana reaguje okretanjem glave prema predmetu kojim je dodirnuta i ustima pokušava da uzme predmet. Ovaj refleks služi bebi da pronađe bradavicu mamine dojke.
Sisanje je refleks koji se razvija već u desetoj nedelji graviditetaa nestaje kada beba navrši četiri meseca života. Manifestuje se pokretima sisanja koje novorođenče pravi ako mu se bilo koji predmet nađe u ustima.
Kod refleksa hvatanja beba grči prstiće na rukama i nogama ako joj dodirnete dlanove ili tabane, pokušavajući da uhvati predmet kojim je dodirnuta. Ovaj refleks na rukama nestaje u trećem ili četvrtom mesecu, dok se na stopalima zadržava dok beba ne uđe u drugu godinu života.
Kada bebu uhvatite ispod pazuha i držeći je u uspravnom položaju njenim stopalima dodirnete tlo, izazvaćete tzv. pozitivnu potpornu reakciju, pri čemu će beba ispružiti noge kao da se podupire i tako nosi čitavo svoje telo. Posle nekoliko sekundi odmaknite bebu od podloge.
Refleks mehaničkog hoda javlja se kada dete u uspravnom položaju stopalima dodiruje tlo, a Vi ga malo nagnete unapred. Beba će instiktivno početi da mrda nogama praveći tipične pokrete hodanja.
Manifestovanje Morovog refleska podrazumeva da beba na svaki iznenadni nadražaj, poput izmicanja podloge pod nogama, jakog svetla, zvuka i sl., reaguje tako što najpre odjednom raširi ekstemitete i prstiće, a potom ih naglo skupi. Ovaj refleks smatra se jednim od najvažnijih, a izostanak opisanih reakcija može biti zabrinjavajući, jer uglavnom signalizuje postojanje nekog problema, u najgorem slučaju paralize ekstremiteta.

bebac kme
Bebe koje su mirne i spokojne u majčinom naručju, koje vole maženje, kupanje i dobro doje, imaju normalan neurološki razvoj. Sa druge strane, jaka razdražljivost, prečesto plakanje, stalna uznemirenost site, suve i neprehlađene bebe, mogu ukazivati na neki neurološki problem i iziskuju savetovanje sa pedijatrom.
Bebe kod kojih se javlja mlitavost (hipotonija) ili grčenje (hipertonija) mišića, često je potrebno podvrgnuti fizikalnoj terapiji. Prema tvrdnjama lekara, kod neke dece javlja se urođena mlitavost, što za posledicu ima kašnjenje u nekim razvojnim fazama, poput učvršćivanja glave, sedenja, prohodavanja. Ovakva deca se uz poštovanje saveta lekara najčešće normalno razvijaju. Međutim, preduga prisutnost hipotonije može ukazivati i na ozbiljnije neurološke poteškoće. Stoga je veoma važno pravovremeno se obratiti fizijatru.