Kada je u pitanju mononukleoza lečenje se najčešće odnosi na ublažavanje simptoma bolesti. Ne postoji specifičan tretman za infektivnu mononukleozu. Međutim, vaš lekar može da vam propiše kortikosteroidne lekove za smanjenje oticanja grla i krajnika. Simptomi obično nestaju sami za 1 do 2 meseca.

Obratite se svom lekaru ako se vaši simptomi pogoršaju ili ako imate intenzivan bol u stomaku.

Mononukleoza: kućno lečenje

Lečenje kod kuće usmereno je na ublažavanje simptoma. To uključuje upotrebu lekova za smanjenje telesne temperature i tehnike smirivanja upale grla, kao što je grguljanje slane vode ili čaja od žalfije.

Ostali kućni lekovi koji mogu olakšati simptome uključuju:

  • adekvatan odmor
  • hidratacija, u idealnom slučaju ispijanje vode
  • jedenje tople pileće supe
  • jačanje imunološkog sistema jedenjem hrane koja deluje protivupalno i koja je bogata antioksidansima, poput lisnatog zelenog povrća, jabuka, smeđeg pirinča i lososa
  • korišćenje lekova protiv bolova kao što je acetaminofen.

Nikada ne dajte Aspirin deci ili tinejdžerima, jer to može dovesti do Rejovog sindroma, retkog poremećaja koji može izazvati oštećenje mozga i jetre.

Mononukleoza komplikacije

Mononukleoza obično nije ozbiljna. U nekim slučajevima ljudi koji imaju mononukleozu dobijaju sekundarne infekcije, kao što su strep grlo (bakterijska upala grla), infekcije sinusa ili tonzilitis (upala krajnika). U retkim slučajevima neki ljudi mogu razviti sledeće komplikacije:

Povećana slezina

Sačekajte najmanje mesec dana pre nego što se odlučite za naporne aktivnosti, podizanje teških predmeta ili učestvovanje u kontaktnim sportovima da ne bi došlo do pucanja slezine, koja može biti natečena od infekcije.

Razgovarajte sa lekarom o tome kada se možete vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Pucanje slezine kod ljudi sa mononukleozom je retka, ali to je stanje opasno po život. Nazovite svog lekara odmah ako imate mononukleozu i osetite oštar, iznenadan bol u gornjem levom delu stomaka.

Upala jetre

Povremeno se može javiti hepatitis (upala jetre) ili žutica (žutilo kože i očiju) kod ljudi koji imaju mononukleozu.

Retke komplikacije

Infektivna mononukleoza takođe može izazvati neke od ovih izuzetno retkih komplikacija:

  • anemija  – smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca
  • trombocitopenija – smanjenje trombocita, krvnih pločica koji započinju proces zgrušavanja krvi
  • upala srca
  • komplikacije koje uključuju nervni sistem, poput meningitisa ili Guilain-Bar-ovog sindroma
  • otekli krajnici koji mogu ometati disanje.

Mononukleoza: aktivacija simptoma

Simptomi mononukleoze poput umora, groznice i upale grla obično traju nekoliko nedelja. U retkim slučajevima, simptomi se mogu rasplamsati mesecima ili čak godinama kasnije.

EBV, koji obično uzrokuje mononukleozu, ostaje u vašem telu do kraja života. Obično je u stanju mirovanja, ali virus se može ponovo aktivirati.

Mononukleoza kod odraslih

Mononukleoza uglavnom pogađa ljude u tinejdžerskim i 20-im godinama.

Ređe se javlja kod odraslih starijih od 30 godina. Stariji odrasli ljudi sa mononukleozom obično imaju temperaturu, ali možda nemaju druge simptome, kao što su grlobolja, otečeni limfni čvorovi ili povećana slezina.

Mononukleoza kod dece

Deca se mogu zaraziti mononukleozom ukoliko dele pribor za jelo ili ispijanjem iz iste čaše sa obolelim, ili tako što se nalaze u blizini zaražene osobe koja kašlje ili kija.

Pošto deca mogu imati samo blage simptome, kao što je upala grla, infekcija mononukleozom može proći nedijagnostikovana.

Deca kojima je dijagnostikovana mononukleoza obično mogu da pohađaju školu ili vrtiće. Možda će morati da izbegavaju neke fizičke aktivnosti dok se ne oporave. Deca koja imaju mononukleozu treba često da peru ruke, posebno posle kijanja ili kašljanja.

Mononukleoza kod male dece

Većina ljudi je zaražena EBV-om u ranom periodu svog života. Kao i kod starije dece, i mališani se mogu zaraziti mononukleozom deljenjem pribora za jelo ili pijenjem iz iste čaše sa obolelim. Oni se mogu zaraziti i kada stavljaju u usta igračke koje su bile u ustima deteta sa mononukleozom.

Deca koja imaju mononukleozu retko imaju bilo kakve simptome. Ako imaju temperaturu i grlobolju, to može biti pogrešno protumačeno kao prehlada ili grip.

Ako lekar posumnja da vaše dete ima mononukleozu, verovatno će vam preporučiti da vodite računa da se vaše dete odmara i da pije puno tečnosti.

Mononukleoza: relaps bolesti

Mononukleozu obično izaziva EBV, koji ostaje uspavan u vašem telu nakon oporavka.

Moguće je, ali nije uobičajeno, da se EBV ponovno aktivira i da se simptomi mononukleoze povrate mesecima ili godinama kasnije.

Mononukleoza: ponavljanje infekcije

Većina ljudi ima mononukleozu samo jednom. U retkim slučajevima simptomi se mogu ponoviti zbog reaktivacije EBV-a.

Ako se mononukleoza vrati, virus se nalazi u vašoj pljuvački, ali verovatno nećete imati simptome ako nemate oslabljen imuni sistem.

U retkim slučajevima mononukleoza može dovesti do onoga što se zove hronična aktivna bolest EBV. Ovo je ozbiljno stanje u kome simptomi mononukleoze traju duže od 6 meseci.

Ako imate simptome mononukleoze i imali ste ih i ranije, obratite se svom lekaru.

Mononukleoza prevencija

Mononukleozu je gotovo nemoguće sprečiti. To je zbog toga što zdravi ljudi koji su u prošlosti bili zaraženi EBV-om mogu povremeno da nose i šire infekciju do kraja života.

Prognoza i oporavak od mononukleoze

Kada je u pitanju mononukleoza trajanje simptoma je retko duže od 4 meseca. Većina ljudi koji imaju mononukleozu oporavi se u roku od 2 do 4 nedelje.

EBV uspostavlja doživotnu, neaktivnu infekciju u ćelijama imunog sistema vašeg tela. U nekim veoma retkim slučajevima ljudi koji nose virus razviju ili Burkitov limfom ili nazofaringealni karcinom, od kojih su oba retki karcinomi.