Ovaj „tihi poremećaj“ je jedan od najčešćih hormonalnih poremećaja kod žena. Sindrom policističnih jajnika je blisko povezan sa neplodnošću i može stvoriti teško emocionalno opterećenje onima koji pate od njega, pored svojih brojnih simptoma i srodnih fizičkih problema. Sindrom policističnih jajnika utiče na 6-21% žena u reproduktivnim godinama.

Čak do 72% žena sa dijagnozom policističnih jajnika pate od neplodnosti, u poređenju sa 16% žena koje nemaju tu dijagnozu i pate od neplodnosti. Pored toga, sindrom policističnih jajnika je povezan sa povećanim rizikom za razvoj dijabetesa tipa 2, poremećaja raspoloženja, raka endometrijuma, masne jetre, sleep apneje, visokog nivoa šećera u krvi, visokog holesterola, visokog krvnog pritiska, metaboličkog sindroma i bolesti srca.

Dobra vest je da kada su u pitanju policistični jajnici lečenje prirodnim putem može pomoći da se simptomi ovog stanja ublaže, a sve u cilju kako bi se prirodno balansirao nivo hormona.

Šta je sindrom policističnih jajnika?

Policistični jajnici su jedna od najčešćih hormonskih neravnoteža koja se danas odnosi na žene i često se karakteriše insulinskom rezistencijom.

Sindrom policističnih jajnika može da se razvije iz više različitih razloga, a simptomi mogu mnogo da variraju od žene do žene, iako je opšte prihvaćeno da rezistencija na insulin igra „unutrašnju ulogu“ u razvoju bolesti. Trenutno, nema poznatog „leka“ za sindrom policističnih jajnika, iako se smatra da su osnovni hormonski uzroci uglavnom reverzibilni, a mnoge žene nađu efikasne načine da ublaže simptome bez upotrebe lekova.

Dok simptomi policističnih jajnika mogu doći i prolaziti u zavisnosti od fluktuacija nečijeg života, insulinska rezistencija utiče na 50-70% svih žena sa sindromom policističnih jajnika. Kada se ne leči, to može povećati rizik za metabolički sindrom, hipertenziju, dislipidemiju (visok holesterol i/ili trigliceride ) i dijabetes. Stoga, kada su u pitanju policistični jajnici posledice mogu biti veoma ozbiljne.

Policistični jajnici simptomi

Postoji nekoliko simptoma policističnih jajnika među ženama koje imaju hormonske probleme. Ponekad, jajnici će formirati ono što se zove „funkcionalna cista jajnika“. Ova cista se formira na površini jajnika oko zrele jajne ćelije. Uobičajeno, cista nestaje kada se jajna ćelija oslobodi. Ako se jajna ćelija ne oslobodi ili se cista zatvori oko jajne ćelije i ispuni tečnošću, ona postaje funkcionalna cista. Termin „policistični“ bukvalno znači da ženski jajnici imaju više malih cista na njima.

Obično jajnici oslobađaju malu količinu muških polnih hormona (koji se zovu androgeni), ali kod žena sa policističnim jajnicima, jajnici počinju da proizvode malo više androgena, što je razlog za “muževne“ simptome kao što su pojačana maljavost lica i tela, kao i ćelavost muškog tipa.

Još jedan znak policističnih jajnika je ono što je poznato kao „višak androgena“ ili previše muških hormona (androgena) proizvedenih u telu. To može dovesti do simptoma kao što su akne, abnormalni rast dlaka i problemi sa raspoloženjem. Procenjuje se da preko 80% žena koje imaju višak androgena, kao što je dijagnostikovano od strane lekara, imaju sindrom policističnih jajnika.

Uobičajeni simptomi sindroma policističnih jajnika uključuju:

– Delimična ili totalna neplodnost (povezana sa mnogim drugim simptomima, kao što su insulinska rezistencija, poremećaj menstrualnog ciklusa, problemi sa telesnom težinom, visok nivo muških hormona i nizak libido)

– Oligomenoreja (nepravilni ciklusi) ili amenoreja (nedostatak ciklusa)

– Povećanje telesne težine i/ili veliki gubitak težine

– Bubuljice i akne

– Insulinska rezistencija (povezana sa povećanim rizikom od dijabetesa +)

– Visok nivo muških hormona, posebno testosterona

– Hirzutizam (prekomeran rast dlaka, uključujući na mestima gde ženama obično ne rastu dlake, kao na licu i abdomenu)

– Muški tip ćelavosti

– Umor

– Promene raspoloženja

– Nizak seksualni nagon (libido).

Policistični jajnici – uzroci i faktori rizika

Iako tačan uzrok policističnih jajnika nije poznat, postoji nekoliko teorija o tome kako se ovo stanje razvija. Smatra se da glavni uzroci i faktori rizika sledeći:

– Promenjena dejstva luteinizirajućeg hormona (LH)

– Otpornost na insulin

– Genetska predispozicija hiperandrogenizmu (ovo se može dijagnostički odraziti subklinički visokim nivoima androgena)

– Porodična istorija policističnih jajnika

– Pušenje

– Prekomerna konzumacija alkohola

– Sedentarni način života

– Epilepsija i/ili upotreba valproične kiseline za lečenje epilepsije

– Tip 1, tip 2 i  gestacijski dijabetes

– Visoka telesna težina (naročito kada se nasledi od gojazne majke)

– Preuranjen pubertet

– Akantoza nigrikans (poremećaj kože)

– Metabolički sindrom.

Najčešće se misli da gojaznost predstavlja faktor rizika za sindrom policističnih jajnika. Međutim, izgleda da se stručnjaci slažu, na osnovu nedavnih istraživanja, da dok je gubitak težine jedan od glavnih načina prirodnog lečenja sindroma policističnih jajnika, sama težina verovatno nije direktan uzročnik. Međutim, to može dovesti brže do simptoma.

Studija 2017. godine pod vođstvom Univerziteta u Birmingemu pokazala je da je klasa androgena, poznatih kao 11-oksigenisani C19 steroidi, značajno doprinela višku androgena kod žena sa policističnim jajnicima, dok su se prethodna istraživanja uglavnom fokusirala na jedan androgen: testosteron.

Smatra se da sindrom policističnih jajnika nije tako nasledan kao što se mislilo. Dok su istovremene studije pokazale da postoji snažna genetička komponenta za razvoj policističnih jajnika, druge informacije ukazuju na samo 32% šansi za razvoj ovog stanja kod neposrednih srodnika.

Dijagnoza

Zapravo postoje neke kontroverze oko kriterijuma koji se koriste za utvrđivanje dijagnoze policističnih jajnika, pa čak i kako označiti ovo stanje.

Postoji više kriterijuma za dijagnostikovanje sindroma policističnih jajnika, od kojih svi zahtevaju različite kombinacije sledeća tri simptoma za pozitivnu dijagnozu:

  1. Višak androgena

Kao što je već rečeno, višak androgena je najčešće uzrokovan policističnim jajnicima (ili obratno). To uključuje testosteron, androstenedion, dihidrotestosteron (DHT), dehidroepiandrosteron (DHEA) i DHEA sulfat (DHEA-S). Ovi nivoi su ponekad subklinički (nije očigledno na testu krvi) kod pacijenata sa policisitičnim jajnicima, ali se obično pojavljuju na značajnim nivoima da bi doktor mogao da ih uključi u dijagnozu.

  1. Ovulacijska disfunkcija

Jedan od najpoznatijih efekata policističnih jajnika je problem sa ovulacijom. To se može manifestovati kao oligomenoreja (nepravilni menstrualni ciklusi) ili amenoreja (nedostatak ciklusa). Mnoge žene sa policističnim jajnicima doživljavaju neuobičajeno teške, kratke ili dugotrajne menstrualne cikluse, što takođe spada pod naslov disfunkcije ovulacije.

  1. Policistični jajnici

Iako su ova prva 2 kriterijuma često dovoljna za dijagnozu, mnoge žene sa sindromom policističnih jajnika imaju višestruke ciste na jajnicima koje se mogu identifikovati na vaginalnom ultrazvuku.

Policistični jajnici lečenje

Tretman za policistične jajnike treba da bude „individualizovan“, što znači da je važno koliko imate godina, koliko su teški simptomi i dr.

Takođe se preporučuje da pacijenti testiraju nivo krvnog pritiska, nivoe lipida (za holesterol, trigliceride i sl.), toleranciju na glukozu, depresiju i sleep apneju.

U zavisnosti od toga da li želite ili ne želite da zatrudnite, konvencionalna medicina diktira jedan od sledećih planova lečenja policističnih jajnika:

Ako pokušavate da zatrudnite

Za žene zainteresovane za ponovno pokretanje ovulacije u svrhu trudnoće, uobičajene metode lečenja uključuju:

Za plodnost: lek za moduliranje estrogena ili hormonska hemoterapija

Za insulinsku rezistenciju: lek protiv dijabetesa

Za gojaznost (ako je primenljivo):  modifikacija načina života

Za hirzutizam (abnormalni rast dlaka):  elektroliza i terapije zasnovane na svetlu

Za akne:  topikalni antibiotici ili antiseptici poput benzoil peroksida

Ako ne pokušavate da zatrudnite

Za nepravilne cikluse:  hormonska kontracepcija kao intrauterini uređaj ili kontraceptivne pilule

Za insulinsku rezistenciju: lek za dijabetes

Za gojaznost (po potrebi):  modifikacija načina života

Za hirzutizam:  hormonska kontracepcija (sa ili bez terapije antiandrogenom), spironalakton monoterapija, elektroliza, lečenje zasnovano na svetlosti i dr.

Za akne:  hormonska kontracepcija, topikalni antibiotici ili antiseptične kreme (uključujući tretinoin i adapalen, koje ne bi trebalo da koriste one žene koji pokušavaju da zatrudne) i spironalakton (lez za visok krvni pritisak/insuficijenciju srca).

Mnogi od ovih lekova mogu izazvati neželjene efekte.