Osnovni simptomi

Izraženost simptoma autizma varira, ali sve osobe obolele od ove bolesti imaju zajedničke osnovne simptome na sledećim nivoima:

  • Socijalna interakcija

Simptomi u okviru odnosa obolelog od autizma sa drugim ljudima mogu da uključuju

značajne probleme u razvoju veština neverbalne komunikacije kao što je gledanje oči-u-oči, izrazi lica i držanje tela.

Prisutan je takođe neuspeh u ostvarivanju komunikacije sa vršnjacima i nedostatak interesa za deljenje postignuća, interesovanja i za zajedničke aktivnosti.

Osobe sa autizmom mogu da imaju poteškoće sa razumevanjem osećanja drugih ljudi, kao što su bol i tuga.

  • Verbalna i neverbalna komunikacija

Simptomi mogu da uključuju:

Zaostajanje u učenju govora ili potpuna nemogućnost ovog učenja. Čak 40 procenata osoba sa autizmom nikad ne nauči da govori. One takođe često imaju teškoće u nastavljanju konverzacije koja je započeta.

Osobe sa autizmom često ponavljaju istu reč ili frazu koju su upravo čuli(eholalija).

One imaju poteškoće sa razumevanjem perspektive drugih ljudi. Npr.  ne razumeju humor. Oni će interpretirati reč po reč  i neće razumeti očekivano značenje.

  • Ograničeni interesi u aktivnostima i igri

Simptomi mogu da uključuju:

Neobično fokusiranje na određeni objekat. Mlađa deca sa autizmom obično se fokusiraju na delove igračaka, kao što su točkići kamiona, i ne poklanjaju pažnju igrački kao celini.

Preokupacija određenim temama

To podrazumeva da starija deca i odrasli oboleli od autizma mogu biti fascinirani video igrama ili brojevima na registarskim tablicama.

Postoji potreba za rutinom i istovetnosti.

Npr. Dete sa autizmom može uvek pre salate jesti hleb i insistirati na vožnji uvek   istim  putem do škole.

  • Stereotipni pokreti

To može obuhvatati ljuljanje tela koje je uvek u istom ritmu i mahanje rukama koje je takođe uvek istovetno.

Simptomi tokom detinjstva:

Simptomi autizma  obično budu primećeni od strane roditelja i drugih staratelja tokom detetove prve 3 godine.

Iako je autizam urođeno oboljenje, njegovi znaci se često ne mogu lako registrovati u dečijem dobu.

Roditelji se često zabrinu jer njihovo dete ne voli kad ga drže, ima teškoće da nauči da govori ili uopšte ne progovori, a kasnije ne pokazuje interesovanje za određene društvene  igre.

Nekada dete počne da govori kada i njegovi vršnjaci, ali izgubi govorne veštine. Roditelji su ponekad zbunjeni i procenom slušnih sposobnosti njihovog deteta. Često se čini da dete sa autizmom ne čuje, a nekad upravo suprotno, ono čuje udaljenu buku u pozadini, kao što je prigušeni zvižduk voza.

Ukoliko se na vreme započne stručan i intenzivan tretman dece obolele od autizma, većina njih poboljšava sposobnost da komunicira sa drugima i to im pomaže kada odrastu.

Nasuprot mitovima o deci sa autizmom, veoma malo njih je potpuno socijalno izolovano.

Simptomi autizma u tinejdžerskom dobu

Tokom tinejdžerskih godina obrasci autizma se često menjaju. Mnogi tinejdžeri steknu određene veštine, ali i dalje zaostaju u sposobnosti da adekvatno funkcionišu kompaktno sa zajednicom i da razumeju tuđe potrebe i osećanja.

Pubertet i počeci seksualnosti mogu biti teži nego kod druge dece ovog uzrasta. Oni imaju povećan rizik za razvijanje problema vezanih za depresiju, anksioznost i epilepsiju.

Simptomi autizma u odraslom dobu

Neke odrasle osobe obolele od autizma trebaju puno pomoći, naročito one sa niskim koeficijentom inteligencije koji često nisu u stanju da govore.

S druge strane, odrasli sa autizmom mogu biti uspešni u svojim profesijama i sposobni za samostalan život, mada i oni imaju određene poteškoće u odnosu sa drugim ljudima.

Ovakve osobe često imaju nadprosečnu inteligenciju.

Ostali simtomi

Osobe sa autizmom često imaju i hiperaktivne poremećaje pažnje.

Oko 10 procenata osoba sa autizmom poseduje posebnu veštinu pamćenja spiskova, dugih nizova brojeva, izračunavanja kalendarskih datuma, veštine crtanja ili muzičke sposobnosti.

Mnoge osobe sa autizmom imaju neuobičajno razvijene taktilne percepcije. Npr. za neke blagi dodir predstavlja bolnu senzaciju dubokog pritiska, dok druge gotovo da i ne osećaju bol. Neke imaju izraženu ljubav ili nepodnošljivost prema određenoj vrsti hrane i neobične preokupacije.

Problemi sa spavanjem postoje kod 40-70% osoba obolelih od autizma.