Simptomi šizofrenije najčešće počinju u kasnim tinejdžerskim, do srednjih 20-ih godina kod muškaraca i u kasnim 20-im do 30-ih godina kod žena. Simptomi mogu da počnu iznenada ili se javljaju postepeno.

Šizofrenija u detinjstvu je retkost.

Postoje četiri faze šizofrenije: prodromalna faza, aktivna ili akutna faza, remisija i recidiv.

Prodromalna faza

Šizofrenija obično počinje ovom fazom, kada su simptomi nejasni i lako ih je prevideti. Često su isti kao simptomi drugih mentalnih zdravstvenih problema, kao što su depresija ili drugi anksiozni poremećaji. Ovi simptomi ne izgledaju neobično kod tinejdžera ili mladih odraslih ljudi. U stvari, šizofrenija se retko dijagnostikuje u ovoj fazi.

Simptomi se ponekad aktiviraju stresom ili promenama, kao što je odlazak na dalje školovanje, početak korišćenja droge ili alkohola, ili prolazak kroz teške bolesti ili smrt u porodici.

Prvi simptomi često uključuju negativne simptome, izlive besa, ili čudno ponašanje.

Ova faza može trajati danima, mesecima ili godinama pre nego što se pozitivni simptomi ne pojave.

Aktivna (akutna) faza

U nekom trenutku osoba ima pozitivne simptome, kao što su halucinacije.

Ovi simptomi mogu se pojaviti iznenada ili postepeno. Oni mogu biti ozbiljni i mogu da izazovu epizode psihotičnog ponašanja, što znači da obolela osoba ne može da vidi razliku između onoga što je stvarno i onoga što je nestvarno.

Ako imate ove simptome, možda ćete morati da idete u bolnicu. Verovatno nećete biti u stanju da donosite odluke o svojoj nezi.

Ova faza obično traje od 4 do 8 nedelja. To je period kada se šizofrenija obično dijagnostikuje.

Remisija i recidiv

Nakon aktivne faze, pozitivni simptomi se boljšavaju, posebno uz pomoć lečenja, i život postaje „normalniji“. Ovo se zove remisija. Ali simptomi se opet mogu pogoršati, i to se naziva recidiv. Moguće je imati ciklus ovih simptoma koji se pogoršavaju i poboljšavaju.

U svakom ciklusu, pozitivni simptomi mogu da postanu manje intenzivni, ali negativni simptomi se mogu pogoršati. Možete imati nekoliko ili mnogo ciklusa pre nego što se zadržite u fazi remisije.

U roku od 5 do 10 godina, obično se razvije jedinstveni obrazac bolesti koji često ostaje isti tokom celog života. Takođe je moguće da ćete imati manje recidiva kako starite, pa čak možda više nećete imati ni simptome.

Saveti za izbegavanje recidiva

Naučite kako da prepoznate prve znake recidiva, na primer to što ne želite da radite stvari sa drugima, i napravite plan kako da se ponašate ako do toga dođe i kako da potražite pomoć.

Ako vam je potrebna pomoć u odlučivanju da li da odete kod lekara, saznajte koje razloge šizofreničari imaju da ne traže pomoć i kako ih prevazići.

Uzimajte svoje lekove, čak i ako se osećate bolje. Tako smanjujete šanse za recidiv.

Ako vam neželjeni efekti otežavaju život, razgovarajte sa svojim lekarom da vidite da li možete da isprobate različite lekove.

Rešavajte i zdravstvene probleme koji se javljaju zajedno sa šizofrenijom ili zbog nje. To su gojaznost, korišćenje droga, dijabetes tipa 2 i problemi sa srcem i plućima. Idite na psihološko savetovanje i nastavite sa svojim planom oporavka.

Drugi problemi

Obratite pažnju na sledeće probleme:

Misli o samoubistvu ili misli o povređivanju sebe ili drugih. Ako razmišljate o ovim stvarima, smesta pozovite svog lekara ili hitnu pomoć. Obavestite porodicu i prijatelje kako da prepoznaju znake upozorenja o samoubistvu i znake upozorenja nasilja prema drugima.

Problemi koji su izazvani stavovima drugih ljudi prema šizofreniji. Ljudi koji ne razumeju šizofreniju ili druge mentalne probleme mogu vas tretirati drugačije. Pronađite porodicu i prijatelje koji žele da vas podrže i pomognu vam. Pomozite im da razumeju šizofreniju.

Pušenje. Mnogi ljudi koji imaju šizofreniju puše cigarete. Razlog može biti taj što pušenje pomaže kod nekih simptoma. Ali pušenje stvara druge bolesti, kao što su rak i srčana oboljenja.

Trudnoća. Ako imate šizofreniju i želite da imate bebu, razgovarajte sa svojim lekarom. Lekovi koje uzimate za šizofreniju mogu izazvati defekte kod bebe, a neuzimanje lekova stvara rizik od recidiva. Vaš lekar vam može pomoći da planirate trudnoću, tako da se maksimalno smanji rizik po Vas i Vašu bebu.

Zloupotreba opojnih supstanci. Mnogi ljudi koji imaju šizofreniju zloupotrebljavaju alkohol ili drogu. Kada imate šizofreniju i bolest zavisnosti, obratite se lekaru koji će vam pomoći u odvikavanju.