Kako ojačati imuni sistem da biste izbegli koronavirus?

Kada je u pitanju epidemija koronavirusa – jačanje imuniteta je od ključne važnosti za borbu protiv ove bolesti.

Da biste znali kako da se brinete o svom imunološkom sistemu, prvo morate da razumete šta je to korona virus i na koji način može da vas ugrozi.

Kada dođete u kontakt sa nekom klicom po prvi put, imate razne prepreke kojima pokušavate da sprečite da ona uđe u vaše telo. Pored kože, tu je i sluz kao zaista važna barijera, ali i mikrobiom, tj. dobre bakterije koje žive svuda po vašem telu, iznutra i spolja. Neke od ovih dobrih bakterija luče antimikrobne hemikalije i nadmeću se sa patogenima za hranu i prostor.

Naša tela su takođe obložena epitelnim ćelijama koje je zaista teško proći. One proizvode antimikrobne supstance uključujući, što je najvažnije za koronavirus, antivirusna jedinjenja koja su prilično neprijateljski nastrojena.

Ako patogen probije ove odbrambene snage, onda se mora suočiti sa našim belim krvnim ćelijama ili imunim ćelijama. Jedna vrsta leukocita, koji se nazivaju makrofagi, je korisna u ovom slučaju – mada nisu naročito precizne. Adaptivne bele krvne ćelije, poznate kao limfociti, su te koje se “sećaju“ mikroba, pa ako se ponovo sretnete sa tom klicom – limfociti će se suočiti s njom, a da vi to ni ne znate. Tada ste dobili imunitet i ovo je osnova vakcinacije. Poenta je zaobići sve ove rane korake i stvoriti memoriju, tako da ne morate biti bolesni.

Naš imuni sistem može imati slepe mrlje. To može značiti da naš imunološki odgovor ne prepoznaje određene mikrobe. Ali zdrav način života, kroz jačanje imuniteta, osiguraće da vaša odbrana bude na najboljem mogućem nivou.

Značaj mikrobioma creva

Oslanjajući se na to kako naša tela sadrže više ćelija koje pripadaju mikrobima, kao što su bakterije i kvasci, nego ljudskim ćelijama – počnimo sa mikrobiomom. Živimo u simbiotskoj vezi sa našim bakterijama u crevima. Imati prave dobre bakterije je najbolje za naše zdravlje. Sve što mi učinimo može da dovede do promena u našem mikrobiomu, što može biti štetno.

Naši mikrobi ne samo da stvaraju zaštitne barijere, već i programiraju naš imuni sistem. Životinje koje se uzgajaju bez mikrobioma imaju slabije razvijene imunološke odgovore. Stariji ljudi i oni sa bolestima koje karakterišu upale, poput alergija, astme, reumatoidnog artritisa i dijabetesa – imaju tendenciju da imaju manje raznolik mikrobiom creva.

Raznovrsna ishrana sa puno voća i povrća

Da biste nahranili crevnu floru, preporučujemo da imate raznovrsniju ishranu sa puno hrane sa visokim udelom vlakana. Biti vegetarijanac nije preduslov za zdravlje mikrobioma, ali što više biljne hrane konzumirate, to je bolje. Mikrobiom zaista voli vlakna, mahunarke i fermentisanu hranu.

Kefir i hrana poput kiselog kupusa i kimhija spadaju u fermentisanu hranu koja je jako značajna za naš mikrobiom. Ali dokazi o uzimanju probiotičkih suplementa su mešoviti. Efikasnije je promeniti način ishrane.

Važnost mikrobioma kože

Mikrobiom kože je takođe važan, ali o njemu znamo manje. Visoke doze ultraljubičastog zračenja (obično od sunca) mogu na njega negativno uticati, slabeći sve zaštitne funkcije (kao i pokrećući imunološku supresiju u samoj koži). Ispiranje jakim sapunima i upotreba antibakterijskih proizvoda nije prijateljski nastrojena prema mikrobiomu naše kože. Kombinacije parfema i hidratantnih sredstava mogu takođe imati efekta.

Vežbanje za jačanje imuniteta

Da biste bili imunološki spremni, morate biti u fizičkoj formi. Bela krvna zrnca mogu biti prilično “sedeća“. Vežbanje ih mobiliše povećavajući protok krvi tako da bele krvne ćelije mogu obavljati svoje “nadzorne“ poslove i uništavati patogene u drugim delovima tela.

Za jačanje imuniteta je važno da odrasli budu fizički aktivni na neki način svakog dana i da rade najmanje 150 minuta nedeljno umerene aerobne aktivnosti (planinarenje, baštovanstvo, biciklizam) ili 75 minuta energične aktivnosti (trčanje, brzo plivanje, časovi aerobika).

Savet starijim ljudima, koji su osetljiviji na infekcije, jeste da rade sve što je moguće. Sve je bolje nego ništa. Ali vežbanje tokom celog života moglo bi znatno usporiti opadanje vašeg imunog sistema koje se inače javlja sa godinama.

Druga strana novčića jesu profesionalni sportisti koji postaju veoma podložni infekcijama jer mogu vežbati do tačke u kojoj to počinje negativno da utiče na njihov imuni sistem. Ovaj problem verovatno neće uticati na većinu vas – osim ako niste vodili sedeći način života i odjednom probate da trčite maraton – to bi moglo uvesti hormone stresa i biti poprilično loše za vaš imuni sistem.

Smanjenje stresa

Jedna od mnogih dobrih nuspojava vežbanja je ta što smanjuje stres, koji je sledeći na našoj listi prioriteta za jačanje imuniteta. Hormoni stresa, poput kortizola, mogu ugroziti imunološku funkciju. Ovo se naročito može videti na primeru virusa velikih boginja. Ako ste ga imali, virus nikada ne nestane u potpunosti. Tokom perioda stresa, može se ponovo aktivirati.

Ispijanje alkohola ne pomaže

Možda ste negde čuli da ispijanje rakije u cilju odbrane od korona virusa može da pomogne – ali zapamtite da pijenje alkohola u većim količinama iscrpljuje naše imune ćelije. Neke studije sugerišu da makrofazi, koji čine prvu liniju odbrane, nisu tako efikasni kod ljudi koji su pili puno alkohola. I postoje sugestije da velika konzumacija alkohola može dovesti i do smanjenja limfocita.

Vitamini za jačanje imuniteta

Vitamin D je postao vruća tema u imunologiji. Zapamtite da su svi vitamini važni za jačanje imuniteta – a ne samo najviše prisutan vitamin C. Jedite pet porcija voća i povrća dnevno – to je najbolji način za održavanje potrebnih nivoa vitamina C.

Značaj kvalitetnog sna i bioritma

Vežbanje i dobra ishrana imaće verovatan efekat pomoći u boljem spavanju, što je bonus, jer je umorno telo podložnije infekcijama. Jedno istraživanje prošle godine otkrilo je da nedostatak sna slabi sposobnost borbe limfocita zvanih T ćelije, a istraživanje pokazuje važnost naših prirodnih bioritama u celini.

Dokazano je da je vakcinacija ljudi ujutro efikasnija nego da se to sprovede popodne. Vaši prirodni bioritmovi su donekle diktirani snom. Ako imate redovan obrazac spavanja, imate prirodne ritmove tela i sve je u redu. Ako bioritam iskoči iz ravnoteže, onda imate problema.

Kako se prenosi koronavirus i koliko je opasan po vas?

Ozbiljnost infekcije u velikoj meri zavisi od doze kojom ste pogođeni, što zauzvrat može zavisiti od toga koliko je zarazan nosilac virusa kada kašlje u vašoj blizini. Stalno smo izloženi klicama, a razbolimo se samo od “ šake“ njih.

Ako ste dovoljno mladi i zdravi, koronavirus ili grip vam verovatno neće praviti veći problem. Verovatni scenario ako “uhvatite“ infekciju je sledeći: “neko vreme ćete biti bolesni i onda ćete se oporaviti“.

Iz perspektive javnog zdravlja, kada ozbiljni virusi poput koronavirusa izazovu epidemiju – prioritet nije jačanje imuniteta već zdravih ljudi, već zaštita ranjivih ljudi. Stariji ljudi ne reaguju tako dobro na grip i korona virus. To je opšti problem pada imuniteta sa starenjem.

Kada ostarite, zaštitna funkcija u crevima ne funkcioniše više tako dobro, tako da imate nešto što se naziva sindrom propusnih creva – gde mikrobi prolaze u vaše telo uzrokujući blage infekcije. Ovo izaziva upalu po telu – a upala kompromituje imunološki odgovor.

Starost od 65 i više godina je kada se, medicinski posmatrano, neko smatra starijim, ali to je proizvoljno. Neki stari ljudi mogu imati problema mnogo ranije. A ima i starijih ljudi koji su potpuno zdravi.

Kada je u pitanju koronavirus, on se uglavnom prenosi kapljičnim putem – tako da je najveća stvar u higijeni.

Zato operite ruke i kijajte i kašljite u maramicu – nikako u dlan! Niko ne može u potpunosti da izbegne bolest, čak ni vrhunski imunolozi.