Da biste znali kako da se brinete o svom imunološkom sistemu, prvo morate da razumete šta je to korona virus i na koji način može da vas ugrozi.

Kada dođete u kontakt sa nekom klicom po prvi put, postoje razne prepreke koje sprečiavaju da ona uđe u vaše telo. Pored kože, tu je i sluz kao zaista važna barijera, ali i mikrobiom, tj. dobre bakterije koje žive svuda po telu, iznutra i spolja. Neke od ovih dobrih bakterija luče antimikrobne hemikalije i nadmeću se sa patogenima za hranu i prostor.

Naša tela su takođe obložena epitelnim ćelijama čiju barijeru nije lako proći. One proizvode antimikrobne supstance, uključujući antivirusna jedinjenja koja su prilično neprijateljski nastrojena prema patogenima.

Ako patogen probije ove odbrambene snage, onda se mora suočiti sa našim belim krvnim ćelijama ili imunim ćelijama. Jedna vrsta leukocita, koji se nazivaju makrofagi, je korisna u ovom slučaju – mada nisu naročito precizne. Adaptivne bele krvne ćelije, poznate kao limfociti, su te koje se “sećaju“ mikroba, pa ako se ponovo sretnete sa tom klicom – limfociti će se suočiti s njom, a da vi to ni ne znate. Tada ste stekli imunitet i ovo je osnova vakcinacije. Poenta je zaobići sve ove rane korake, tako da imuni sistem „stvori memoriju“, tako da do simptoma bolesti zapravo ne dođe.

Naš imuni sistem može imati slepe mrlje. To može značiti da naš imunološki odgovor ne prepoznaje određene mikrobe. Ali zdrav način života, kroz jačanje imuniteta, osiguraće da vaša odbrana bude na najboljem mogućem nivou.

Značaj mikrobioma creva

Oslanjajući se na to kako naša tela sadrže više ćelija koje pripadaju mikrobima, kao što su bakterije i kvasci, nego ljudskim ćelijama – počnimo sa mikrobiomom. Živimo u simbiotskoj vezi sa našim bakterijama u crevima. Postojanje dobrih bakterija u crevima je najbolje za naše zdravlje. S druge strane, sve greške koje činimo u vezi ishrane i našeg načina života, može da dovede do promena u našem mikrobiomu u negativnom smislu.

Naši mikrobi ne samo da stvaraju zaštitne barijere, već i programiraju naš imuni sistem. Životinje koje se uzgajaju bez mikrobioma imaju slabije razvijene imunološke odgovore. Stariji ljudi i oni sa bolestima koje karakterišu upale, poput alergija, astme, reumatoidnog artritisa i dijabetesa – imaju tendenciju da imaju manje raznovrsan mikrobiom creva.

Raznovrsna ishrana sa puno voća i povrća

Kako biste nahranili crevnu floru, preporučujemo da imate raznovrsniju ishranu sa puno hrane sa visokim udelom vlakana. Biti vegetarijanac nije preduslov za zdravlje mikrobioma, ali što više biljne hrane konzumirate, to je bolje. Mikrobiom voli vlakna, mahunarke i fermentisanu hranu.

Kefir i hrana poput kiselog kupusa i kimhija spadaju u fermentisanu hranu koja je veoma značajna za naš mikrobiom. Međutim, dokazi o uzimanju probiotičkih suplementa su mešoviti. Efikasnije je promeniti način ishrane.

Važnost mikrobioma kože

Mikrobiom kože je takođe važan, ali o njemu znamo manje. Visoke doze ultraljubičastog zračenja (obično od sunca) mogu na njega negativno uticati, slabeći sve zaštitne funkcije (pokrećući imunološku supresiju u samoj koži). Ispiranje jakim sapunima i upotreba antibakterijskih proizvoda nije prijateljski nastrojena prema mikrobiomu naše kože. Kombinacije parfema i hidratantnih sredstava mogu takođe imati negativni efekat.

Vežbanje za jačanje imuniteta

Da biste bili imunološki jaki, morate biti u dobroj fizičkoj formi. Bela krvna zrnca mogu biti prilično “stagnantna“. Vežbanje ih mobiliše povećavajući protok krvi tako da bele krvne ćelije mogu obavljati svoje nadzorne poslove i uništavati patogene.

Savet starijim ljudima, koji su osetljiviji na infekcije, jeste da rade sve što je moguće. Bilo šta je bolje nego ništa. Takođe, vežbanje tokom celog života moglo bi znatno usporiti opadanje vašeg imunog sistema koje se inače javlja sa godinama.

Smanjenje stresa

Jedan od brojnih pozitivnih efekata vežbanja je smanjenje stresa, koji je sledeći na našoj listi prioriteta za jačanje imuniteta. Hormoni stresa, poput kortizola, mogu ugroziti imunološku funkciju. Ovo se naročito može videti na primeru virusa velikih boginja. Ako ste ga imali, virus nikada ne nestane u potpunosti. Tokom perioda stresa, može se ponovo aktivirati.

Ispijanje alkohola ne pomaže

Možda ste negde čuli da ispijanje rakije u cilju odbrane od korona virusa može da pomogne – ali zapamtite da pijenje alkohola u većim količinama iscrpljuje naše imune ćelije. Neke studije sugerišu da makrofazi, koji čine prvu liniju odbrane, nisu tako efikasni kod ljudi koji konzumiraju prekomerne količine alkohola. Postoje sugestije da velika konzumacija alkohola može dovesti i do smanjenja broja limfocita.

Vitamini za jačanje imuniteta

Vitamin D je postao vruća tema u imunologiji. Zapamtite da su svi vitamini važni za jačanje imuniteta – a ne samo najviše prisutan vitamin C. Jedite pet porcija voća i povrća dnevno – to je najbolji način za održavanje potrebnih nivoa vitamina C.

Značaj kvalitetnog sna i bioritma

Vežbanje i dobra ishrana imaće neverovatan efekat na san, što je bonus, jer je umorno telo podložnije infekcijama. Jedno istraživanje prošle godine otkrilo je da nedostatak sna slabi sposobnost borbe limfocita zvanih T ćelije, a istraživanje pokazuje važnost naših prirodnih bioritama u celini.

Dokazano je da je vakcinacija ljudi ujutro efikasnija nego da se to sprovede popodne. Vaši prirodni bioritmovi su donekle diktirani snom. Ako imate redovan obrazac spavanja, imate prirodne ritmove tela i sve je u redu. Ako bioritam iskoči iz ravnoteže, onda nastaje problem.

Kako se prenosi koronavirus i koliko je opasan?

Ako ste dovoljno mladi i zdravi, koronavirus ili grip vam verovatno neće praviti veći problem. Verovatni scenario ako “uhvatite“ infekciju je sledeći: neko vreme ćete biti bolesni i onda ćete se oporaviti.

Iz perspektive javnog zdravlja, kada ozbiljni virusi poput koronavirusa izazovu epidemiju – prioritet nije jačanje imuniteta već zdravih ljudi, već zaštita ranjivih ljudi. Stariji ljudi ne reaguju tako dobro na grip i korona virus. To je opšti problem pada imuniteta sa starenjem.

Kada ostarite, zaštitna funkcija u crevima ne funkcioniše više tako dobro, tako da se javlja nešto što se naziva sindrom povećane propustljivosti creva – gde mikrobi prolaze iz creva u krvotok, uzrokujući blage infekcije. Ovo izaziva upalne procese u organizmu – a upala kompromituje imunološki odgovor.

Starost od 65 i više godina je kada se, medicinski posmatrano, neko smatra starijim, ali to je proizvoljno. Neki stari ljudi mogu imati problema mnogo ranije. A ima i starijih ljudi koji su potpuno zdravi.

Kada je u pitanju koronavirus, on se uglavnom prenosi kapljičnim putem – tako da je najveća stvar u higijeni.

Zato operite ruke i kijajte i kašljite u maramicu – nikako u dlan! Od svega navedenog, higijena je broj jedan mera predostrožnosti kada je u pitanju izbegavanje infekcije ovim virusom.