Muzika i mozak
Povezanost muzike i ljudske civilizacije može se pratiti tokom čitave istorije čovečanstva. Svaka poznata kultura na zemlji ima svoju muziku. Muzika je jedna od osnovnih čovekovih aktivnosti. Međutim, prvobitna muzika nije se prenosila iz generacije u generaciju i nije bila snimana. Dakle, ne postoji zvanična evidencija o „praistorijskoj“ muzici. Međutim, postoje dokazi o postojanju praistorijske muzike: pronađene su frule isklesane od kostiju.
Mnoge poznate ličnosti svedočile su o povezanosti muzike i njihovih izuzetnih postignuća u raznim oblastima. Na primer, Albert Ajnštajn, kao dečak, bio je  izuzetno loš đak. Nastavnik je rekao njegovim roditeljima da ga ispišu iz škole jer je bio „suviše glup da uči“, i da bi bilo rasipanje sredstava za školu da ulažu vreme i energiju u njegovo obrazovanje. Škola je predložila njegovim roditeljima da nađu Albertu neki fizički posao. Umesto toga, roditelji su mu kupili violinu. Ajnštajn je postao dobar violinista, i govorio je da je sviranje violine tajna njegovog naučnog uspeha. Njegov prijatelj, G.J. Vithrov, rekao je da je Ajnštajn rešavao matematičke probleme i jednačine uz pomoć improvizacija na violini.
Način na koji telo reaguje na muziku
U principu, reakcije tela na muziku se mogu posmatrati i izmeriti. Dokazano je da muzika utiče na ljude, i pozitivno i negativno. Ovi uticaji mogu biti prolazni i dugotrajni. Muzika povezuje sve emocionalne, duhovne i fizičke elemente univerzuma. Muzika se takođe može menjati raspoloženje osobe. Utvrđeno je i da izaziva fizičke reakcije kod mnogih ljudi istovremeno. Muzika takođe ima sposobnost da ojača ili oslabi emocije.
Ritam je takođe važan aspekt muzike kada govorimo o uticaju muzike na telo. Telo sadrži ritmove u radu srca, hodu, disanju, itd.
Reakcije na muziku lako se mogu primetiti u ljudskom telu. Klasična muzika iz baroknog perioda opušta srce i puls, u ritmu muzike. Kad telo postane opušteno i budno, um se laše skoncentriše. Takođe, barokna muzika smanjuje krvni pritisak i poboljšava sposobnost učenja. Muzika utiče na amplitudu i frekvenciju moždanih talasa, koja se može meriti elektro-encefalogramom. Muzika takođe utiče na brzinu disanja i električni otpor kože.  Zenice se šire, povećava se krvni pritisak, i puls.
Uticaj muzike na pamćenje i učenje
Mocartova muzika i barokna muzika, sa ritmom od 60 udaraca u minuti, aktiviraju levu i desnu hemisferu mozga. Istovremen rad leve i desne hemisfere mozga maksimalno povećava učenje i zadržavanje informacija. Informacija koja se proučava aktivira levu hemisferu, dok muzika aktivira  desnu hemisferu. Takođe, aktivnosti koje angažuju obe hemisfere u isto vreme, kao što je sviranje instrumenta ili pevanje, osposobljavaju mozak da bolje obrađuje informacije.
Prema tvrdnjama američkog Centra za nova otkrića u učenju, potencijal za učenje može se povećati najmanje pet puta korišćenjem muzike od 60 udaraca u minuti. Na primer, stari Grci su pevali svoje drame, jer su znali da muzika može da im pomogne da lakše pamte. Poznati bugarski psiholog, dr Džordž Lozanov, pronašao je način za brže učenje jezika tako što je puštao svojim učenicima određena dela klasične muzike iz baroknog perioda (muzika sa 60 udaraca u minuti). Koristeći njegov sistem, učenici su učili i do 1.000 reči i fraza u jednom danu. Pored toga, prosečna stopa zadržavanja naučenih informacija bila je 92%. .
Godine 1982, u SAD je sprovedeno istraživanje u kome je ispitivano da li muzika može pomoći studentima postdiplomcima u memorisanju reči. Studenti su bili podeljeni u tri grupe. Svaka grupa je dobila tri testa – pretest, posttest i testiranje nedelju dana nakon prva dva testa. Svi testovi su bili identični. Grupi 1 su pročitane reči sa Hendlovom „Vodenom muzikom“ u pozadini. Od njih se takođe tražilo da zamisle reči. Grupi 2 su pročitane iste reči sa „Vodenom muzikom“ u pozadini. Od grupe 2 nije zatraženo da zamisle reči. Grupi 3 su samo pročitane reči, bez muzike u pozadini, i bez zamišljanja reči. Rezultati iz prva dva testa su pokazali da su grupe 1 i 2 imale mnogo bolje rezultate nego grupa 3. Rezultati iz trećeg testa, nedelju dana kasnije, pokazali su da je grupa 1 mnogo bolja nego grupe 2 ili 3. Međutim, slušanje muzike dok se uči ne garantuje pamćenje informacija, ali može da poboljša učenje. Muzika u pozadini sama po sebi nije deo procesa učenja, ali ona ulazi u pamćenje zajedno sa naučenim informacijama. Dozivanje naučenih informacija je bolje kada se tokom prisećanja koristi ista muzika kao ona koja je slušana tokom učenja. Takođe, tempo muzike izgleda da ima ključni uticaj na pamćenje.
Jednostavan način da se postignu bolji rezultati u učenju je da se slušaju određene vrste muzike, kao što je Mocartova sonata za dva klavira u D-duru pre testa ili ispita. Ova vrsta muzike oslobađa neurone u mozgu koje pomažu telu da se opusti. Efikasnost Mocartove sonate se može videti po rezultatima testova inteligencije koje su radili tri grupe studenata u jednom istraživanju. Prva grupa je slušala Mocartovu sonatu pre polaganja testa. Druga grupa je slušala muziku za opuštanje pre testa. Treća grupa nije ništa slušala pre testa. Prva grupa je imala najbolje rezultate sa prosekom 119. Druga grupa je imala prosek 111, a treća grupa 110.