Kada se mazite, razgovarate, i igrate sa vašom bebom, gradite emotivnu vezu s njom. Na taj način takođe podstičete njeno učenje i kognitivni razvoj.

Pokazujte svojoj bebi nove i interesantne stvari. Na primer, nosite bebu po sobi i pokazujte joj slike na zidu. Pričajte bebi ko je na slikama i šta se na slici dešava. Šetajte sa bebom po parku i pričajte joj o stvarima koje vidite.

Između 3 i 6 meseci, bebe vole igračke kojima mogu lako da rukuju. One se fokusiraju na igračku ili zadatak dok ne ovladaju njim, a zatim prelaze na nešto drugo. Rotirajte igračke, uzmite ih od bebe neko vreme, a zatim ih ponovo dajte. Razni predmeti u domaćinstvu mogu da posluže kao igračka, npr. kašika ili čaša za merenje, naravno pod uslovom da beba ne može da taj predmet proguta ili se povredi.

Bebe imaju tendenciju da vole igračke koje odgovaraju ili izazivaju njihove motorne i kognitivne veštine. Na primer, kada imaju spodobnost da uzimaju objekte rukama, oko osmog do dvanaestog meseca, uživaće da se igraju sa kockama. Takođe će uživati u složenijim igračkama, u kojima nešto što beba uradi izaziva reakciju.

Bebe obično počinju da guču oko drugog meseca i brbljaju kad imaju oko 6 meseci . Dete obično govori besmislice, takozvani bebeći žargon, do prvog rođendana . Sa 15 do 18 meseci ,tipično dete razume mnogo više nego što može da izrazi rečima. Ovo kaskanje u govornom jeziku često je praćeno iznenadnim napredovanjem govornih veština između 18 i 24 meseci starosti.
Imajte na umu da doba u kome deca stignu do prekretnice, tj. kada počnu da pričaju varira od deteta do deteta. Neka deca, naročito devojčice, su napredni. Ostali se razvijaju sporije.

Dete koje je okruženo govorom i jezikom sve vreme obično uči jezičke veštine brzo. Pričanje i čitanje bebi imaće veliki uticaj na to koliko dobro će vaše dete moći da komunicira kasnije . Deca kojoj roditelji retko pričaju i čitaju obično kasnije počnu da pričaju nego druga deca iste starosti.