Kako da pomognete detetu da se nosi sa stresnom situacijom tokom pandemije?

Bez obzira na starost vašeg deteta, može se osećati uznemireno ili imati druge jake emocije posle uvođenja vanrednog stanja tokom trajanja pandemije. Neka deca reaguju odmah, dok druga mogu pokazati znake poteškoće mnogo kasnije. Način na koji dete reaguje i uobičajeni znakovi negodovanja mogu varirati u zavisnosti od detetove starosti, prethodnih iskustava i načina na koji se dete obično nosi sa stresom.

Deca delimično reaguju na ono što vide od odraslih osoba oko sebe. Kada se roditelji i staratelji bave nekom hitnom situacijom mirno i samouvereno, mogu pružiti najbolju podršku svojoj deci. Roditelji mogu biti sigurniji drugima oko sebe, posebno deci, ako su bolje pripremljeni.

Ljudi mogu postati više uznemireni ako u medijima vide ponovljene slike “katastrofe“ i loše vesti. Već na početku razmislite o ograničavanju količine izloženosti koju vi i vaši najmiliji dobijate prilikom praćenja medija.

Faktori koji utiču na emocionalni uticaj na decu u hitnim situacijama

Količina štete prouzrokovane vanrednim stanjem i uopšteno pandemijom može biti ogromna. Razaranje domova i odvajanje od škole, porodice i prijatelja mogu stvoriti deci stres i anksioznost.

Emotivni uticaj hitne situacije na dete zavisi od detetovih karakteristika i iskustava, socijalnih i ekonomskih okolnosti porodice i zajednice i dostupnosti lokalnih resursa. Ne reaguju sva deca na iste načine. Neka deca bi mogla imati jače, dugotrajne reakcije. Sledeći specifični faktori mogu uticati na detetov emocionalni odgovor:

·        Direktno učešće u vanrednim situacijama

·        Prethodni traumatični ili stresni događaj

·        Verovanje da dete ili voljena osoba mogu umreti

·        Gubitak člana porodice, bliskog prijatelja ili kućnog ljubimca

·        Razdvajanje od roditelja ili staratelja

·        Fizičke povrede

·        Kako roditelji i staratelji reaguju

·        Porodični resursi

·        Odnosi i komunikacija među članovima porodice

·        Višekratno izlaganje medijskim izveštajima o vanrednim situacijama i nakon njih

·        Stalni stres zbog promene poznate rutine i životnih uslova

·        Kulturne razlike

·        Otpornost zajednice.

Šta možete učiniti da pomognete deci da se nose sa ovom situacijom?

Postavljanje dobrog primera upravljanja stresom svojoj deci – izborom zdravog načina života, kao što su zdrava ishrana, redovno vežbanje, puno spavanja i izbegavanje droga i alkohola – presudno je za roditelje i staratelje. Kada se pripremite, odmorite i opustite, možete bolje reagovati na neočekivane događaje i donositi odluke u najboljem interesu porodice i voljenih.

Sledeći saveti mogu pomoći u smanjenju stresa pre, tokom i posle vanrednog stanja ili traumatičnog događaja.

Pre uvođenja vanrednog stanja

·        Razgovarajte sa decom tako da znaju da ste spremni da ih čuvate.

·        Pregledajte odgovarajuće sigurnosne planove pre nego što se dogodi vanredna situacija. Imati plan povećaće samopouzdanje vaše dece i pomoći im da imaju osećaj kontrole.

U toku vanrednog stanja

·        Budite mirni i uverite svoju decu da će sve biti u redu.

·        Razgovarajte sa decom o tome šta se dešava na način da mogu da razumeju. Neka bude jednostavno i prikladno za svako dete.

Posle vanrednog stanja

·        Omogućite deci da razgovaraju o onome što su prošli ili šta misle o tome. Podstaknite ih da dele zabrinutosti i postavljaju pitanja.

·        Možete pomoći svojoj deci da oseti kontrolu i upravljaju svojim osećajima podstičući ih da preduzmu mere direktno povezane sa preživljenim stresom. Na primer, deca mogu pomoći drugima nakon ovako hitne situacije kao što je pandemija, uključujući volontiranje za pomoć članovima zajednice ili porodice u sigurnom okruženju. Deca NE smeju da učestvuju u aktivnostima čišćenja nakon pandemije, pre svega iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga.

·        Teško je predvideti kako će neka deca reagovati na ovako stresne i traumatične događaje. Budući da roditelji, nastavnici i drugi odrasli viđaju decu u različitim situacijama, važno je da zajedno rade na razmeni informacija o tome kako se svako dete suočava nakon traumatičnog događaja.

Uobičajene reakcije

Uobičajene reakcije na pandemiju vremenom će izbledeti za većinu dece. Deca koja su bila direktno izložena pandemiji mogu se iznova uznemiriti; ponašanje povezano sa događajem može se vratiti ako vide ili čuju podsetnike o onome što se dogodilo. Ako su deca i dalje veoma uznemirena ili ako njihove reakcije štete školskom radu ili odnosima, roditelji će možda želeti da razgovaraju sa profesionalcem ili da njihova deca razgovaraju sa nekim ko je specijalizovan za dečije emocionalne potrebe.

Saznajte više o uobičajenim reakcijama na hitne situacije, poput pandemije:

Deca do 2 godine

Deca mogu postati razdražljiva. Mogu plakati više nego inače ili žele da ih neko drži i ljulja više nego uobičajeno.

Deca od 3 do 6 godina

Deca predškolskog uzrasta mogu se vratiti ponašanjima koja su prerasla. Na primer, mokrenje u krevetu ili strah zbog razdvajanja od roditelja/staratelja. Mogu imati i tantrume ili teško spavanje.

Deca od 7 do 10 godina

Starija deca se mogu osećati tužno, loše raspoloženo ili se boje da će se taj događaj ponoviti. Vršnjaci mogu deliti lažne informacije; međutim, roditelji ili staratelji mogu ispraviti dezinformacije. Starija deca se mogu fokusirati na detalje događaja i žele o tome stalno da pričaju ili uopšte ne žele da razgovaraju o tome. Mogu imati problema sa koncentracijom.

Deca koja su u pred-pubertetu i tinejdžeri

Neki tinejdžeri reaguju na traumu lošim ponašanjem. Ovo može da uključuje nesmotrenu vožnju i upotrebu alkohola ili droge. Drugi se mogu uplašiti da napuste dom. Možda će smanjiti koliko vremena provode sa svojim prijateljima. Oni se mogu osećati preplavljenim svojim intenzivnim osećajima i osećati se nesposobnim da razgovaraju o njima. Njihove emocije mogu dovesti do pojačane svađe pa čak i do svađe sa braćom i sestrama, roditeljima/starateljima ili drugim odraslim osobama.

Deca sa posebnim potrebama

Deca kojima je potrebna stalna upotreba mašine za disanje ili koja su vezana za kolica ili krevet, mogu imati jače reakcije na preteću ili stvarnu hitnu situaciju poput pandemije. Mogli bi imati intenzivnije reakcije, brige ili bes u odnosu na decu bez posebnih potreba jer svakodnevno imaju sve manje kontrole u odnosu na ostale ljude. Isto važi za decu sa drugim fizičkim, emocionalnim ili intelektualnim ograničenjima. Deci sa posebnim potrebama mogu biti potrebne dodatne ohrabrujuće reči, više objašnjenja o događaju i veća udobnost i drugi pozitivni fizički kontakt, poput zagrljaja od strane voljenih osoba.