Iako cveće više ne cveta i vazduh je postao oštar i hladan, mnogi ljudi koji pate od alergija ne mogu da se odmore u jesenjim mesecima. Uzročnici alergija su možda malo drugačiji, ali mogu biti mučni isto koliko i polen cveća koji ispunjava vazduh u proleće i leto.

Šta uzrokuje jesenje alergije?

Muške biljke oslobađaju u okolni vazduh sićušne ćelije koje se zovu polen, kako bi se razmnožavale. Kada ovi polenski ili drugi uzročnici alergija dospeju u nos određenih ljudi, njihov imuni sistem ih greškom prepoznaje kao strane napadače i proizvodi antitela- supstance koje identifikuju i napadaju bakterije, viruse i druge organizme koji izazivaju bolesti. Antitela napadaju alergene, što izaziva oslobađanje u krv hemikalija koje se nazivaju histamini. Histamini uzrokuju curenje nosa, svrab očiju i druge alergijske simptome. Simptomi alergija mogu se svrstati u tri grupe- blagi, umereni i jako izraženi.

Blagi alergijski simptomi uključuju osip, svrab i suzenje očiju, zapušenost nosa. Blage alergijske reakcije se ne šire na druge delove tela.

Umerene alergijske reakcije mogu obuhvatati simptome koji se šire na druge delove tela, a to su svrab i teškoće u disanju.

Jako izraženi alergijski simptomi su retki i opasni po život. Reakcija tela na alergen je iznenadna i obuhvata čitavo telo. Simptomi alergije mogu početi iznenadnim svrabom očiju ili lica i u roku od nekoliko minuta prerasti u ozbiljnije simptome, a to su otoci različitog stepena koji otežavaju disnje i gutanje, bol u stomaku, grčeve,povraćanje, dijareju i mentalnu konfuziju i vrtoglavicu.

Tokom jesenjih meseci, ambrozija je najveći uzročnik alergije. Iako ovaj korov žutog cveta počinje da cveta u avgustu, cvetanje može uveliko zaći i u jesenje mesece. Oko tri četvrtine ljudi koji su alergični na prolećne biljke koje proizvode polen takođe su alergični na ambroziju. Polen ambrozije može da se raznosi vetrom stotinama kilometara, pa čak i ako ne raste u mestu gde živite, može da vam zadaje muke ako ste alergični na njega.

Buđ je još jedan izazivač alergije jer se spore buđi lako prenose vazduhom. Buđ najbolje buja u vlažnom prostoru, kako napolju tako i unutra. Gomile vlažnog lišća koje se nalaze na ivicama puteva i dvorišta u jesen predstavljaju idealno mesto za razmnožavanje buđi, baš kao i vlažni podrumi i kupatila.

Grinje– mikroskopski insekti nalik pauku su još jedan česti kućni alergen. One dominiraju tokom vlažnih letnjih meseci, ali mogu se umešati u vazduh pri prvom paljenju peći u jesen. Kroz vazduh, grinje  dospevaju u nos, uzrokujući kijavicu, otežano disanje i curenje nosa.

Deca i jesenje alergije

Za decu početak školske godine može značiti početak jesenjih alergijskih simptoma. I grinje i buđ bujaju u školama. Njima pridodajte prah od krede, koji se brisanjem table sunđerom raspršava u vazduh i izaziva teškoće u disanju kod dece koja pate od astme. Kada se uzmu u obzir svi ovi potencijalni alergeni, ne iznenađuje otkriće istraživača da se u periodu kasnog septembra i ranog oktobra znatno pogoršavaju simptomi astme.