Postoje brojne tvrdnje vezane za trening po hladnom vremenu. Otkrivamo koje od njih su tačne, a koje su samo zabluda.

Trčanje na hladnoći može oslabiti imuni sistem

Tačno. Trčanje i vežbanje po hladnom vremenu predstavlja dvostruki stres za telo, uzrokujući povećan porast nor-epinefrina i kortizola. Porast nivoa ovih supstanci ima depresorni uticaj na imuni sistem i smanjuje sposobnost organizma da se bori protiv infekcije.

Ovo ne znači da treba da odbijete mogućnost vežbanja napolju za vreme hladnih jesenjih i zimskih dana. Kako biste sačuvali snagu svog imunog sistema, preporučuje se smanjenje intenziteta i dužine trajanja treninga.

Hladnoća nam pomaže da izgubimo kilograme

Istina je da drhtavica može sagoreti određeni broj kalorija. Međutim, osim ako ne provedete ceo dan napolju, sedeći na hladnoći (što se nikako ne preporučuje), zima i hladno vreme nisu od pomoći kada je u pitanju gubitak kilograma.

Hladno vreme nas čini depresivnim

Zimska depresija, poznata kao sezonski afektivni poremećaj, nije povezana sa hladnoćom, već sa nedostatkom svetlosti, što je karakteristično za zimski period, kada su dani kraći, a noći duže.

Na taj način ljudi nisu dovoljno izloženi sunčevoj svetlosti, što može dovesti do depresije i tuge.

Zimi nam je potrebno više sna

Ova tvrdnja nije istinita. Epifiza je žlezda koja je odgovorna za ciklus budnosti i sna, a ovaj ciklus se zasniva na količini svetlosti u okruženju, a ne na temperaturi-hladnoća može samo da posluži da vas održava duže budnim. U smiraj dana, epifiza luči više melatonina, koji dovodi do toga da se osećamo pospano. Ujutro, ova žlezda prekida lučenje melatonina, što pomaže pri buđenju.

Zimi se osećamo pospanije jer je tada manje dnevne svetlosti, dakle više melatonina.

Nije bezbedno vežbati na hladnoći

Većina ljudi može bezbedno vežbati po hladnom vremenu. Izuzetak su osobe koje pate od nekog roničnog oboljenja kao sto su asthma bronchiale i Rejnadov fenomen.

Međutim, ukoliko je temperatura vazduha u negativnom porastu ili duva jak vetar, ipak se treba opredeliti za aktivnosti u zatvorenom.

Ukoliko, ipak, vežbanju pristupate ekstremno i želite da vežbate i po takvim vremenskim uslovima, savetujemo da smanjite intenzitet i trajanje treninga, kao i da se obučete slojevito.

Kada je hladno, više jedemo

Ovaj „mit“ je zapravo istina. Kalorijski unos ima tendenciju povećanja što je vreme hladnije. Povećan nivo melatonina može biti uzrok povećanja apetita. Takođe, zimi smo manje aktivni i ostajemo u toplini svog doma, što takođe utiče na učestalost obroka i količinu hrane koju uzimamo.

Pojedini istraživači tvrde da genetske i antropološke predispozicije mogu biti uzrok povećanog unosa hrane tokom zime. Po njima, ljudi su genetski programirani da skladište kalorije zimi. Te kalorije će nam dati energiju u sezonama kada nam je ona potrebnija.

Oporavak od povreda duže traje zimi

Osim ako živite u divljini, zimsko vreme ne utiče na proces oporavka od povrede. Iskustva relevantnih stručnjaka su potvrdila da vremenski uslovi nemaju nikakve veze sa brzinom oporavka.

U redu je piti manje vode zimi

Pored toga što je ovo zabluda, pojedini stručnjaci smatraju da je organizmu zimi čak potrebno više vode. Povećano prisustvo vode u centralnom i perifernom krvotoku doprinosi poboljšanoj hidriranosti kože i povećanju ukupne zapremine krvi.