Mozak se jako teško oporavlja od negativnih uticaja, mnogo teže nego, recimo, srce. Nervne ćelije koje umiru, čine to nepovratno.

Više nego bilo koji drugi organ u vašem telu, na mozak utiče to kako ga snabdevate hranljivim materijama iz minuta u minut.

Hrana dobra za scre je istovremeno hrana dobra za mozak. Ako se arterije začepe holesterolom, neće snabdevati mozak kiseonikom, što povećava šanse od gubitka pamćenja i drugih problema sa moždanim zdravljem. Visok krvni pritisak i dijabetes takođe povećavaju rizik od ovih problema. Kontrolisanjem navedenih bolesti, doprinosi se mentalnom zdravlju.

Tri jednostavne promene u ishrani mogu značajno da smanje razvoj dijabetesa za četiri godine: izgubiti oko 8 kilograma, jesti manje masti i jesti više vlakana.

DASH dijeta

Dobar način da se zauzdaju bolesti i izgubi težina je takozvana DASH dijeta (eng. Dietary Approaches to Stopping Hypertension) u kombinaciji sa redovnim vežbanjem. DASH dijeta podrazumeva da se dnevno unosi 8 do 10 porcija voća i povrća, 2 ili 3 obroka sa nemasnim mlečnim proizvodima, oko 6 grama ili manje proteina iz mesa ili ribe i malo orašastih plodova (10 komada badema ili lešnika ili kikirikija i sl.), i 7 ili 8 porcija namirnica od celog zrna žitarica. Ovaj način ishrane smanjuje visok krvni pritisak efektivno koliko i lek za samo dve nedelje kod ljudi sa umereno visokim pritiskom.
Ako smanjite broj kalorija (najmanje na 1200) u ovoj dijeti (ova dijeta podrazumeva 2000 kalorija dnevno), izgubićete kilograme. Kako biste smanjili rizik od oboljenja, možete da izgubite samo 10 procenata svoje telesne težine. Ovaj program ishrane sadrži hranljive materije koje povoljno deluju na srce i mozak: antioksidante, omega-3 masne kiseline, i vitamine C i D.

Snabdite se antioksidantima

Čak i kada je u stanju odmora, mozak koristi oko 20% od ukupne količine kiseonika kojim se telo snabdeva. Obrađivanje svog tog kiseonika dovodi do stvaranja nusproizvoda, slobodnih radikala, koji mogu oštetiti mozak i dovesti do prevremenog starenja delikatnih moždanih ćelija, uključujući neurone, specijalizovane ćelije koje prenose poruke u i iz mozga.

U borbi protiv oksidativnog stresa, potrebno je da jedete voće i povrće intenzivne boje (plava / ljubičasta, crvena, zelena, itd.) – i to u velikim količinama. Borovnice izuzetno dobro deluju na pamćenje i mogu čak obrnuti proces gubitka pamćenja. Jagode i kuvani spanać takođe su izuzetno efikasni antioksidanti. Vrlo moćan antioksidant je i vitamin E. Vitamin E povoljno utiče na pamćenje, pažnju i apstraktno mišljenje. Vitamin E vas može zaštititi od demencije. Kao prevencija se preporučuje dnevna doza vitamina E od 100 do 400 ij i vitamina C od 100 do 500 mg.

Vitamini

Važni za dobro moždano funkcionisanje su B12 (štiti neurone, nalazi se u proizvodima životinjskog porekla, posle pedesete mnogi gube sposobnost da ga apsorbuju iz hrane), folati (nedostatak folata može da izazove depresiju, kratkoročni gubitak memorije i demenciju), vitamin D (štiti moždane ćelije).

Riba

Omega-3 masne kiseline štite vas od depresije, čime se sprečava skupljanje dela mozga koji je odgovoran za pamćenje.

Otprilike polovina ljudi sa teškom depresijom oslobađaju velike količine glukokortikoida u krv. Ovi steroidi nastaju kada je osoba dugo u depresiji, a istraživanja su pokazala da oni smanjuju centar za pamćenje u mozgu.

Omega 3 masne kiseline su bolje od omega 6 masnih kiselina, i smanjuju rizik od dobijanja Alchajmerove bolesti.

Dakle, jedite ribu 2-3 puta nedeljno i prebacite se na ulje od repice ili maslinovo ulje i tako ćete poboljšati zdravlje svog srca, a samim tim i mozga.