Zdrava ishrana, zdrava koža

Više od jedne trećine ljudi koji imaju akne vide povezanost između onoga što jedu i izbijanja akni.

Ishrana i koža

Akne predstavljaju poremećaj u obnavljanju ćelija kože, koje se zove keratinizacija. Nepravilno obnavljanje ćelija kože dovodi do zaostalih ćelija, koje blokiraju lojne žlezde i pore i zarobljavaju proteine i sebum u koži. Proteini i masnoće postaju hrana za P. acnes, bakteriju koja izaziva akne.

Postoje stotine koraka u ciklusu obnavljanja kože, od kojih je jedan i hrana koju jedemo. Čitavo telo, uključujući kožu, je stalno u procesu izgradnje. Ono koristi vitamine i hranjive materije iz hrane za popravku i obnovu.

Hrana može biti odgovorna za akne samo oko 25%. Drugih 75% je pod uticajem hormona, stresa, kvaliteta sna, i mesta na kome boravite. Dobra nega kože takođe igra ulogu.

Ako budete imali pet do deset zdravih i izbalansiranih obroka dnevno, poboljšaćete zdravlje svoje kože.  Za ljude koji imaju kožu sklonu aknama preporučuje se nemasna hrana, integralne namirnice i izbegavanje namirnica koje su tretirane hormonima (mlečni proizvodi i meso), zatim izbegavanje čokolade, pomfrita, i druge brze hrane.

Ishrana treba da bude bogata voćem i povrćem. Zdrava hrana smanjuje upalne procese na koži i smanjuje verovatnoću izbijanja akni.

Supstance koje poboljšavaju zdravlje kože:

  • Vitamin A.

Vitamin A pomaže u regulisanju ciklusa obnavljanja kože, tako da se proteini i masnoća ne zadržavaju u koži.  Izvori vitamina A uključuju riblje ulje, losos, šargarepu, spanać, i brokoli. Previše vitamina A može da dovede do toksičnih sporednih efekata. Trudnice i dojilje ne smeju da ga uzimaju.

  • Cink.

Postoje neki dokazi da ljudi sa aknama imaju niži nivo cinka od normalnog. Cink sprečava akne tako što stvara sredinu koja nije pogodna za rast bakterije P. acne. On takođe ubrzava nestajanje postojećih akni. Cinka ima u ćuretini, bademima, brazilskom orahu, i pšeničnim klicama.

  • Vitamini E i C.

Vitamin E i vitamin C imaju smirujući efekat na kožu. Treba ih uzimati zajedno. Izvori vitamina C su pomorandže, limun, grejpfrut, papaja, i paradajz. Izvori vitamina E su krompir, orašasti plodovi, maslinovo ulje, suncokretovo seme, avokado, brokoli, kao i lisnato zeleno povrće.

  • Selen.

Mineral selen ima antioksidantna svojstva koja pomažu u zaštiti kože od slobodnih radikala. Zajedno sa vitaminom E, selen se koristi u borbi protiv akni. Izvori selena su pšenične klice, tunjevina, losos, beli luk, brazilski orah, jaja, i smeđi pirinač.

  • Omega-3 masne kiseline.

Omega-3 masne kiseline sprečavaju određene molekule koji dovode do upale i  problema sa kožom. One takođe podstiču obnavljanje ćelijske strukture kože i tako sprečavaju nastanak akni. Izvori omega-3 masnih kiselina su losos i sardine; ulje lanenog semena; orašasti plodovi; semenke suncokreta i bademi.

  • Voda.

Voda hidrira kožu i čini je zdravom. Adekvatna hidratacija pomaže izbacivanje toksina koji mogu da izazovu probleme sa kožom. Takođe je od suštinske važnosti za metabolizam i regeneraciju kože.

Nemojte piti previše vode. Preporučuje se 5 do 8 čaša dnevno. Sportisti treba da piju više.

Namirnice koje treba izbegavati kada imate akne

Treba izbegavati čokoladu i brzu hranu.

Takođe, postoji nekoliko istraživanja koja su pokazala da treba izbegavati mlečne proizvode i proste ugljene hidrate.

  • Mlečni proizvodi.

Kravlje mleko može da podstakne ili pogorša akne kod nekih ljudi. Krivac je hormon koji se koristi za podsticanje rasta krava.

Hormoni u mlečnim proizvodima povećavaju nivo muškog hormona androgena. Androgen povećava proizvodnju sebuma, što dovodi do nastajanja akni.

  • Prosti šećeri.

Hrana sa visokim glikemijskim indeksom izgleda da uzrokuje akne kod nekih ljudi. To su beli hleb, krompir, slatka pića i grickalice.

Istraživači sa Državnog univerziteta Kolorado uporedili su kožu ostrvljana sa Kitivana (čija se ishrana bazira na voću, povrću i ribi) i stanovnika Paragvaja (čija se ishrana bazira na divljači i kikirikiju) sa kožom stanovnika zapadnih zemalja čija se ishrana sastoji od namirnica sa visokim glikemijskim indeksom. Stanovnici Kitivana i Paragvaja nisu imali ni jedan slučaj akni, dok je kod zapadnjaka 79% do 95% adolescenata, i 40 % do 54% odraslih imalo akne.

Prosti šećeri izazivaju akne  jer uzrokuju visok nivo insulina, koji dalje dovodi do niza reakcija koje povećavaju nivo androgena, a povišen androgen stimuliše proizvodnju sebuma i začepljuje pore.