Šta je mononukleoza?

Mononukleoza je virusno oboljenje koje može izazvati osećaj zamora i slabosti nedeljama ili mesecima. Mononukleoza nestaje sama od sebe, ali dosta odmora i nege mogu vam pomoći da se osećate bolje.

Šta izaziva mononukleozu?

Mononukleozu izaziva Epštajn-Barov virus. Najčešće se pojavljuje kod adolescenata i mladih odraslih osoba. Deca mogu da dobiju virus, ali često on može proći neprimećeno, jer su njihovi simptomi blagi. Starije osobe obično je ne dobijaju, jer su imuni na virus.

Mononukleoza može da se prenese kontaktom sa pljuvačkom, preko sluzi iz nosa i grla, a ponekad i suza. Pošto se virus može preneti ljubljenjem, dobio je nadimak bolest poljupca. Ako imate mononukleozu, možete izbeći prenošenje virusa na druge ljude tako što se ni sa kim nećete ljubiti i deliti stvari kao što su čaše, pribor za jelo, ili četkice za zube.

Kada preležite mononukleozu, simptomi će nestati, ali virus ostaje u telu zauvek. Virus se može aktivirati s vremena na vreme, bez ikakvih simptoma. Kada je virus aktivan, može se proširiti i na druge.

Koji su simptomi?

Najčešći simptomi mononukleoze su visoka temperatura, jak bol u grlu, oticanje žlezda i krajnika, i slabost i umor. Simptomi obično počinju od 4 do 6 nedelja nakon izlaganja virusu.

Mononukleoza može da dovede do oticanja slezine. Bol u gornjem levom delu stomaka može da znači da vam je pukla slezina. Morate odmah otići u hitnu.

Kako se dijagnostikuje mononukleoza?

Vaš lekar će vam postaviti pitanja o simptomima i pregledati vas. Možda ćete morati da uradite analize krvi na Epštajn-Barov virus. Analize krvi takođe mogu da pomognu da se isključe drugi uzročnici bolesti.

Kako se leči mononukleoza?

Mononukleoza obično nestaje sama od sebe.

Često se odmarajte. Možda ćete morati da provedete neko vreme u krevetu, i da ne idete u školu ili na posao.

Ispirajte grlo slanom vodom ili koristite pastile protiv bola u grlu.

Uzmite lekove za smanjenje temperature, bola u grlu i glavobolje.

Izbegavajte sport i podizanje tereta. Slezina može biti uvećana, pa naprezanje može dovesti do toga da pukne.

U težim slučajevima, koriste se kortikosteroidi da se smanji oticanje grla, krajnika ili slezine.