Krto crveno meso

Crveno meso je dobro za organizam muškarca. Nemasna govedina i svinjetina su prepune proteina i imaju samo malo više masti nego pileća prsa. Takođe, crveno meso je jedan od najboljih izvora leucina, amino kiseline koja pomaže izgradnju mišića.

Višnje

Pijte sok od ceđene višnje.Pigmenti u višnjama imaju efekte slične anti-inflamatornim lekovima, ali nemaju njihova neželjena dejstva.

Čokolada

Čokolada može da poboljša protok krvi – ako jedete pravu vrstu čokolade. Istraživanja pokazuju da flavonoidi u crnoj čokoladi snižavaju nivo lošeg holesterola, poboljšavaju cirkulaciju, i drže krvni pritisak pod kontrolom. Muškarci sa lošom cirkulacijom krvi imaju veće šanse da pate od erektilne disfunkcije, tako da hrana dobra za srce može zaštititi i vaš seksualni život. Ali previše čokolade može da dovede do povećanja težine. Umesto slatkiša, jedite 30 grama crne čokolade dnevno.

Ostrige

Školjke i druge vrste morskih plodova su bogate cinkom, koji je od presudnog značaja za srce, mišiće i reproduktivni sistem. Istraživanja povezuju nedostatak cinka sa lošim kvalitetom sperme i muškim sterilitetom. Ako niste ljubitelj morskih plodova, orašastih plodova i semenki, ostrige su odlična alternativa bogata cinkom.

Avokado

Avokado sadrži visok nivo masti – ali „dobrih“ masti. Mononezasićene masti koje se nalaze u avokadu smanjuju nivo holesterola kada se njima zamene zasićene ili transmasti u ishrani. Maslinovo ulje i orašasti plodovi takođe sadrže dobre masti.

Masna riba

Masne ribe, kao što su losos ili iverak, odličan su izvor zdravih masti. One sadrže omega-3 masne kiseline, koje štite od srčanih oboljenja, nekih vrsta raka, i artritisa. Istraživanja pokazuju da dve porcije masne ribe nedeljno mogu da smanje šanse od smrti uzrokovane srčanim problemima.

Đumbir

Kao i višnje, đumbir ima anti-upalna svojstva koja dobro dođu kada se puno naprežete. Istraživanja pokazuju da redovna konzumacija đumbira pomaže da se smanji bol u mišićima prilikom sportskih povreda.

Mleko i jogurt

Surutka u mleku i jogurtu je još jedan izvor leucina, amino kiseline koja učestvuje u izgradnji mišića. Ove namirnice su pune proteina, kalijuma, i bakterija koje doprinose zdravlju creva.

Banane

Banana sadrži puno kalijuma, a kalijum je od ključne važnosti za zdravlje kostiju i kontrakciju mišića. On takođe reguliše krvni pritisak. Unošenje dovoljno kalijuma je važno za smanjenje krvnog pritiska koliko i unošenje manje soli.

Pistaći

Orašasti plodovi obezbeđuju proteine, vlakna, i cink, a zadovoljavaju i potrebu za hrskavom, slanom užinom. Pistaći se izdvajaju zato što su bogatiji biljnim sterolima koji mogu da poboljšaju nivo holesterola. Ali nemojte da jedete mnogo pistaća jer su vrlo kalorični, 10-15 komada je dovoljno.

Brazilski orah

Jedan gram brazilskog oraha ima sedam preporučenih dnevnih doza selena. Selen može da poboljša imuni sistem i podstiče zdravo funkcionisanje štitne žlezde.

Paradajz sos

Paradajz je bogat antioksidansom likopenom. Likopen štiti organizam od nekih vrsta raka. Neka istraživanja pokazuju da muškarci koji jedu redovno paradajz  imaju manje šanse da dobiju rak prostate, ali ne podržavaju sva istraživanja ovaj podatak. U svakom slučaju, paradajz sadrži brojne biljne hranljive materije.

Proizvodi od soje

Namirnice od soje predstavljaju jednu od najboljih vrsta zaštite od raka prostate. U azijskim zemljama, ljudi jedu do 90 puta više soje nego u ostatku sveta, a rak prostate je daleko manje uobičajen u tim zemljama.

Mešano povrće

Povrće je puno fitohemikalija, hranjivih materija koje poboljšavaju zdravlje ćelija i štite od raka. Postoji mnogo različitih tipova fitohemikalija, a najbolji način da se one unesu u organizam je da se jede povrće različite boje.

Narandžasto povrće

Narandžasto povrće je odličan izvor beta-karotena, luteina, i vitamina C. Ove hranljive materije smanjuju šanse za pojavu uvećane prostate. Dobar izbor su crvene paprike, šargarepa, i krompir.

Lisnato zeleno povrće

Spanać, narandže i kelj korisne su kako za oči tako i za prostatu. Ovo lisnato zeleno povrće je bogato luteinom i zeoksantinom. Obe hranljive materije predstavljaju zaštitu od katarakte i makularne degeneracije (hronična bolest oka koja narušava vid).

Pečeni krompir

Krompir je bogat vitaminom C, antioksidansom koji deluje protiv slobodnih radikala u telu. Slobodni radikali su normalni nusprodukti metabolizma. Kada dostignu visoke nivoe postaju štetni i vezuju se za razvoj raka, bolesti srca, čak i artritis. Drugi izvori vitamina C su zelena paprika, kivi, i agrumi.

Jaja

Jaja su izvor luteina, proteina i gvožđa – ali morate da jedete celo jaje. Iako je žumance izvor holesterola, ono sadrži proteine. Smanjite unos slatkiša sa visokim nivoima holesterola kako bi napravili mesta za cela jaja u ishrani. Ako imate visok holesterol, pitajte svog lekara da li treba ograničiti broj jaja koje pojedete nedeljno.

Žitarice

Žitarice sadrže vlakna koja poboljšavaju vitalnost, daju energiju i poboljšavaju performanse. Vlakna olakšavaju rad probavnog sistema, i dobro deluju i na srce.

Smeđi pirinač

Smeđi pirinač je još jedan bogat izvor vlakana, i lako se kombinuje sa hranljivim namirnicama. Dodajte u pirinač krto meso, spanać, i ananas. Ako vam se ne dopada njegova tekstura, pomešajte beli pirinač sa njim. Integralne žitarice i smeđi pirinač pomažu u održavanju zdrave telesne težine tela, i istovremeno smanjuju rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Bobičasto voće

Bobice mogu da vam pomognu da postignete odlične rezultate i mentalno i fizički. Bobice su pune antioksidanasa koji mogu da smanje rizik od raznih vrsta raka. Ispitivanja na životinjama sugerišu da borovnice poboljšavaju pamćenje i moždane funkcije. Najbolje je sveže bobičasto voće, a ako ne možete da ga nađete, napravite šejk od zamrznutog bobičastog voća.

Kafa

Kafa može da poboljša koncentraciju, budnost, a skoro i da nema kalorija. To je čini mnogo boljim izborom nego skupa energetska pića sa puno kalorija.

Fokusirajte se na dobre stvari

Prilikom unošenja promena u svoj način ishrane, neki stručnjaci savetuju da se u ishranu doda dobra hrana, pre nego da se po svaku cenu i naglo izbaci loša hrana. Kako se vremenom budete navikavali da jedete više voća, povrća, nemasnog mesa i integralnih žitarica, počećete i da izbacujete manje zdrave namirnice.