Snaga mozga se definiše kao budnost, energičnost i fokusiranost mozga na obavljanje zadatka.

Informacije u mozgu prenose neurotransmiteri, supstance koje regulišu prenošenje električnih signala između ćelija. Različiti neurotransmiteri imaju različit uticaj na aktivnost mozga. Na primer, serotonin(poznat kao hormon zadovoljstva) je umirujući neurotransmiter koji nas čini opuštenim, pospanim, i rasejanim.

S druge strane, dopamin i noradrenalin su neurotransmiteri koji će nas učiniti budnijim, skoncentrisanijim, motivisanijim i mentalno energičnijim.

Hrana ostvaruje značajan uticaj na vitalnost mozga, kroz  doprinos proizvodnji neurotransmitera u mozgu. Naime, hrana obezbeđuje aminokiseline koje učestvuju u građenju neurotransmitera i utiče na ulazak aminokiselina u mozak. Hrana bogata nezdravim ugljenim hidratima, generalno, ume da ulenji moždanu aktivnost.

cirurgia-cerebral-1

S druge strane, proteini imaju suprotan efekat i oni podstiču moždanu aktivnost.

Takođe, hrana i bilje utiču na cirkulaciju i samim tim, na moždanu aktivnost, jer cirkulacijom krvi kiseonik, hranljivi sastojci i hormoni dospevaju do mozga.
Postoje namirnice koje su naročito pogodne za moždanu funkciju.

Na primer, ishrana bogata omega 3 masnim kiselinama čisti krvne sudove i dozvoljava nervnim ćelijama da nesmetano funkcionišu. Zato je preporučljivo jesti ribu dva puta nedeljno ili uzimati omega 3 kiseline u vidu preparata za dopunu ishrane.

Preporuka Planete Zdravlja je preparat Arctic Sea,  firme Forever Living-više saznajte putem narednog linka:

https://planetazdravlja.com/omega-3-i-omega-9-masne-kiseline/

Dobar izvor omega 3 masnih kiselina su skuša, haringa, losos, sardine, tuna, ulje od lanenog semena.

Koja hrana izrazito negativno utiče na koncentraciju i pamćenje?

Alkohol, kao i pojedini lekovi, direktno ubijaju moždane ćelije, ali postoji i hrana koja predstavlja manje očiglednu opasnost. Hrana koja pravi naslage na arterijama ograničava dotok krvi u mozak (brza hrana, pržena hrana, industrijske mesne prerađevine), a hrana bogata lošim šećerima (skatkiši, pekarski proizvodi, kupovni voćni jogurt, kupovni voćni sokovi), može da prouzrokuje nagle promene u nivou šećera u krvi, koje nas čine razdražljivim i lenjim.

Da pojasnimo kako ova hrana deluje: Kao što smo već napomenuli, kada uđe u naš sistem, alkohol jednostavno počne da direktno ubija moždane ćelije.

Nikotin začepljuje kapilare, što smanjuje dotok krvi u mozak, a samim tim se smanjuje snabdevanje mozga dobrim supstancama kao što su glukoza i kiseonik.

Zasićene masti su suptilnije ubice- one izazivaju srčane bolesti i začepljenje arterija, što na duže staze izaziva iste posledice kao nikotin.

Veštačke boje i ukusi takođe štetno deluju na organizam, naročito kod dece.

Ostale namirnice na listi hrane loše za mozak su štetne jer izazivaju nezdrava kolebanja u nivou šećera u krvi. Najvažnije je da zapamtite da morate da izbegavate proizvode koji sadrže rafinisano brašno i rafinisan šećer.
Mozak „živi“ na krvnom šećeru i koristi neverovatnih 20% ugljenih hidrata koje unesemo hranom. Međutim, za mozak je dobro da se šećer unosi na određen način. Mozak preferira ravnomeran, stabilan unos i ne voli nagle poraste i padove u nivou šećera u krvi. Jer, kada se previše šećera unese u organizam odjednom, šećer pojuri kroz krvotok i izaziva nalet insulina, što dovodi do strmoglavog pada šećera u krvi (uloga insulina je da smanjuje sadržaj krvnog šećera).

Zatim se oslobađaju hormoni nadbubrežne žlezde koji izvlače zalihe šećera iz jetre i opet dolazi do rasta šećera u krvi. Konstantan rast i pad krvnog šećera i hormona nadbubrežne žlezde izazivaju neravnotežu neurotransmitera, što uzrokuje nemir, razdražljivost, smanjenu koncentraciju i pospanost. Ova stanja negativno utiču na moždanu aktivnost.

 

Koja hrana izrazito pozitivno utiče na koncentraciju i pamćenje?

Ova hrana uključuje avokado, banane, dinju, pomorandže, krtu govedinu, piletinu, pivski kvasac, brokoli, mahunarke, prokelj, grašak, krompir, spanać, zelenu salatu, smeđu rižu, integralne žitarice, soju, bademe, pšenične klice, sir, jaja, ulje lanenog semena, ovsenu kašu, losos, tunu, jogurt.

 

Kompleksni ugljeni hidrati upravo predstavljaju najbolju hranu za mozak, jer su njihovi molekuli dugački, pa crevima treba više vremena da ih razlože na proste šećere koje telo može da koristi. Zbog toga, oni kontinuirano obezbeđuju stabilan izvor energije, a ne nagli rast, koga ubrzo prati i nagli pad.

Voće kao što je grejpfrut, jabuke, višnje, pomorandže i grožđe imaju visok sadržaj šećera. Plodovi voća imaju manje šećera nego voćni sokovi jer vlakna u voću usporavaju apsorpciju voćnog šećera.

Žitarice: Ovas i mekinje su odlična hrana za mozak. Suprotno tome, kornfleks, žitarice sa čokoladnim i drugim šećernim prelivima i beli hleb imaju visok sadržaj šećera i to ih čini lošom hranom za mozak.

Povrće i mahunarke: Mahunarke uključujući soju, pasulj, i sočiva  odlična su hrana za mozak. Od svih namirnica, one imaju najniži sadržaj šećera. Šargarepa i krompir imaju mnogo veći sadržaj šećera.

Mlečni proizvodi: Mlečni proizvodi imaju nizak nivo šećera, viši nego mahunarke, ali manji nego voće.

 

Priprema hrane

Način na koji pripremamo i jedemo hranu, takođe utiče na način na koji tu hranu telo i mozak koriste!

Ako jedemo hranu sa visokim sadržajem šećera posle mahunarki, usporićemo apsorpciju šećera i smanjiti pad šećera u krvi.

Masti takođe mogu smanjiti apsorpciju šećera, tako da sladoled ima niži sadržaj šećera nego nemasni jogurt sa slatkim voćem.

Ako prekuvate skrobastu hranu, to je kao da ste je polusvarili, pa se dešava da kada je unesete u organizam, šećeri prebrzo uđu u krv.

Proteini utiču na aktivnost mozga, jer obezbeđuju aminokiseline od kojih su sačinjeni neurotransmiteri. Neurotransmiteri prenose signale između ćelija, i što ih bolje nahranite, oni će bolje obavljati svoj posao.

Hrana koja ima visok sadržaj proteina, a nizak sadržaj šećera i koja samim tim podstiče aktivnost mozga, podrazumeva ribu, meso, jaja, soju i mlečne proizvode.