Gastritis predstavlja inflamaciju (zapaljenje) zaštitne sluzokože želuca. Akutni gastritis podrazumeva iznenadnu i tešku upalu želuca, dok hronični gastritis uključuje dugoročni upalni proces koji zahvata želudac i može biti prisutan godinama, ako se ne leči adekvatno.

Manje česta forma gastritisa je erozivni gastritis. Njega ne karakteriše velika inflamacija, ali može dovesti do krvarenja i pojave čireva na sluzokoži želuca.

 

Šta uzrokuje gastritis?

Najčešći uzrok gastritisa je Heliobacteria pylori, bakterija koja inficira sluzokožu želuca. Obično se prenosi sa osobe na osobu, ali se može preneti i preko hrane ili vode.

Erozivni gastritis uzrokovan je preteranom upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kao što su ibuprofen i naproksen.

Supstance kao što su alkohol i kokain i nikotin mogu takođe biti doprinoseći faktori za nastanak gastritisa. Takođe, stres može biti uzročnik pojačanog lućenja želudačne kiseline, koja oštećuje sluzokožu želuca.

Ostali, manje uobičajni uzročnici gastritisa uključuju:

Stres izazvan teškim povredama, bolesti ili operacijom;

Autoimuni poremećaji;

Digestivni poremećaji, poput Kronove bolesti;

Virusne infekcije.

 

Koji su riziko-faktori za nastanak gastritisa?

Ukoliko redovno upotrebljavate lekove koji se koriste za suzbijanje bolova, kao što je aspirin, ibuprofen, naproksen, ili ukoliko koristite ove lekove u većim dozama nego što je preporučeno, postoji rizik da se njima ošteti sluzokoža želuca.

Takođe, rizik za pojavu gastritisa povećava se sa starosnom dobi. Razlog tome je što se sluzokoža želuca stanjuje vremenom.

 

Koji su simptomi gastritisa?

Simptomi koji  najčešće karakterišu gastritis su:

–          Mučnina i povraćanje

–          Osećaj težine u gornjem delu abdomena, naročito posle jela

–          Loše varenje, spora probava.

 

Ukoliko je prisutan erozivni gastritis, javljaju se sledeći simptomi:

–          Crna, tvrda stolica

–          Povraćanje krvi ili sadržaja koji ima izgled soca kafe.

Kako se gastritis dijagnostikuje?

Vaš lekar će izvršiti fizički pregled i postaviti vam pitanja o simptomima koje imate, kao i o porodičnoj istoriji bolesti.

On će možda preporučiti analizu daha, krvi ili stolice kako bi se utvrdilo prisustvo bakterije H. pylori.

Ukoliko lekar namerava da proveri unutrašnjost vašeg želuca, ordiniraće endoskopski pregled, kako bi konstatovao inflamaciju.

Endoskopska procedura podrazumeva upotrebu dugačke cevi koja na svom kraju ima optički instrument koji omogućava pregled želudačnog tkiva.

Lekar postavlja ovu cev kroz grlo i jednjak, u želudac.

Takođe, specijalista može uzeti mali uzorak sluzokože želuca (biopsija), ukoliko se ispostavi da u nalazima postoji nešto neobično što treba proveriti direktnom analizom sluzokože želuca.

Postoji i opcija rendgenskog snimanja digestivnog trakta. Pre ovog snimanja biće vam naloženo da progutate ofređenu količinu barijuma, koji omogućava jasan prikaz rendgenskog snimka.

 

Kako se gastritis leči?

Tretman gastritisa zavisi od uzroka koji je doveo do gastritičnih simptoma.

Ukoliko je gastritis izazvan lekovima protiv bolova ili nekim drugim lekovima, izbegavanje ovakvih lekova biće dovoljno da se simptomi umanje.

Gastritis koji je posledica prisustva bakterije rutinski se leči antibioticima na koje je bakterija osetljiva.

 

 

Lekovi koji blokiraju lučenje kiseline u želucu

Lekovi koji se nazivaju ihibitorima protonske pumpe funkcionišu tako što blokiraju ćelije koje proizvode želudačnu kiselinu.

Međutim, dugotrajna upotreba ovih lekova, naročito njihovih visokih doza, vodi povećanom riziku za nastanak frakture kičmenog stuba i zglobova.

 

Lekovi koji smanjuju količinu kiseline u želucu

Ovi lekovi smanjuju količinu kiseline koja se proizvodi u želucu. Smanjujući količinu kiseline koja se oslobađa u digestivni trakt, ovi lekovi umanjuju bol koji je karakteristika gastritisa i omogućavaju da se sluzokoža želuca obnovi.

 

Antacidi

Lekar može preporučiti upotrebu antacida kako bi ubrzao umanjenje želudačnih bolova.

Ovi lekovi neutrališu kiselinu u želucu.

Međutim, neki antacidi mogu uzrokovati dijareju i zatvor.

Koje su moguće komplikacije gastritisa?

Ukoliko se gastritis ne leči propisno, može dovesti do pojave krvarenja i čira na želucu.

Pojedini oblici gastritisa mogu dovesti do povećanog rizika za nastanak raka želuca, pogotovo kod osoba sa stanjenom sluzokožom želuca.

Zbog ovih, mogućih komplikacija, veoma je važno posetiti lekara kada osetite nabrojane simptome, naročito ako se oni hronično ispoljavaju.

Uz pomoć odgovarajućeg tretmana, prognoza lečenja gastritisa je veoma dobra.

Savet:

Ikoristite akciju koja je u toku i u centru Beograda izvršite funkcionalnu dijagnostiku želuca, pri kojoj se konstatuju: sekrecija pepsina (enzim koji vari proteine), koeficijent apsorpcije hranljivih materija na nivou želuca, peristaltika (pokretljivost) želuca, koeficijent apsorpcije hranljivih materija na nivou resica tankog creva, pokretljivost tankog creva, zastupljenost probiotskih bakterija u crevima, kao i intraluminalni pritisak (pritisak u debelom crevu) i apsorptivnost vode i elektrolita na nivou debelog creva.

Više o ovom pregledu i načinu zakazivanja saznajte klikom na sledeći link:https://planetazdravlja.com/kvantna-dijagnostika-dostupna-svima/