Najefikasniji metod analgezije (suzbijanja bolova) u toku porođaja. Blokiraju se samo nervna vlakna koja prenose bol, a ne i motorna nervna vlakna, tako da ostaje očuvana motorna funkcija mišića, tj. pokreti.

Vreme početka davanja analgezije: tri uslova: – kada je dilatacija (sirenje) grlića materice 3 cm kod prvorotke, i 2-3 cm kod drugorotke, -kada se na CTG-u pokažu 3 kontrakcije u toku 10 minuta pri čemu svaka traje po 40 sekundi, i -kada je vodenjak pukao ili je prokinut.

Izvođenje analgezije:

Porodilja se namesti u sedeći položaj, malo nagnuta napred, sa glavom savijenom ka grudnoj kosti, a kolenima ka trbuhu, ili u položaj ležeći na boku takođe sa savijenom glavom i nogama. Anesteziolog, nakon pranja kože lumbalnog dela leđa povidon jodidom i lokalne anestezije kože, kroz epiduralnu iglu, izmedju 3. i 4. ili 4. i 5. lumbalnog pršljena, ubacuje u epiduralni prostor plastični kateter , a njegov drugi kraj dovede do levog ili desnog ramena porodilje i tu ga zalepi leukoplastom i prekrije sterilnom gazom. Kroz taj kraj katetera lekar daje i dodaje anestetik. Kateter se vadi dan nakon porođaja.

Kod nas ne postoji takozvana Patient Controlled Epidural Analgesia, gde porodilja pomoću specijalne pumice sama sebi dodaje male doze anestetika.

Nakon deset do dvadeset minuta od prve doze anestetika, porodilja počinje da se opušta i da sve slabije oseća bol od kontrakcija, noge postaju teške i tople. Anestetik deluje 60 do 120 minuta. Daje se na svakih sat i po vremena, i tako do kraja porođaja. Porodilja za to vreme ne oseća kontrakcije, ali oseća napone. Pri dobro vođenom porođaju u epiduralu, jedino „pravo“ učestvovanje majke je da dobro koristi napone, kako bi dete došlo na svet. Kada se to dogodi, porodilji se daje završna doza anestetika, da ne bi osetila bol pri daljim intervencijama akušera – kao što su epiziotomija, ušivanje rane ili  ručna revizija materice. Kad porodilja dobije epidural, ona mora ostati u krevetu zbog smanjene mišićne snage u nogama.

Prednosti:

  1. obezboljuje se porođaj.

  1. smanjuje se strah, uznemirenost  i psihička napetost porodilje pa se i nivo adrenalina takođe smanjuje, a sve to poboljšava uteroplacentarnu cirkulaciju (cirkulacija između majke i deteta).
  1. eliminiše se hiperventilacija(ubrzano i produbljeno disanje) izazvano bolom, koje dovodi do pada koncentracije ugljen dioksida u krvi i poremećaja PH vrednosti krvi (alkaloza), koja dalje dovodi do sužavanja placentarnih (posteljičnih) krvnih sudova, i hipoksije ploda (plod ne dobija dovoljno kiseonika).
  1. velika fleksibilnost tehnike pruža mogućnost produženog održavanja epiduralne analgezije.
  1. smanjuje se trajanje faze dilatacije (širenja) grlića materice, a time i trajanje celog porođaja.
  1. smanjuje se potreba završavanja porođaja carskim rezom.

Neželjena dejstva:

  • može da dođe do lateralizacije, tj. da jedna strana ostane bolna. Nije opasno po porodilju. Dešava se jer epiduralni prostor nije „prazan“, već postoje priraslice.

  • može da dođe do blage hipofunkcije (slabije funkcije) mokraćne bešike, pa porodilja ne može sama da mokri. Retko se dešava i u tom slučaju se stavlja urinarni kateter. Prestaje kada prestane dejstvo anestetika.

  • glavobolja u 1% slučajeva. Javlja se nakon 48-72 sata, a tretira se mirovanjem-ležanjem, analgeticima i infuzijama i prolazi za par dana. Glavobolja nastaje zbog slučajne punkcije čvrste moždane ovojnice-dure, pa likvor izlazi kroz tu rupicu dok ne zaraste.

  • bol u leđima.

  • pad arterijskog krvnog pritiska u 1-2 % slučajeva. Rešava se davaljem infuzija i lekova ako je potrebno.

  • ozleda živca u 0,01% slučajeva. Može se manifestovati kao privremeni gubitak osećaja, kao bockanje ili mišićna slabost , traje nekoliko dana, eventualno, nedelja i povlači se u potpunosti.

  • ponekad može postojati potreba da se porođaj dovrši instrumentalno: forcepsom (porođajnim kleštima) zbog prejake relaksacije mišića dna karlice.

Kontraindikacije: – alergija na lokalne anestetike,

– infekcija na mestu punkcije (lumbalni deo kičme) ili povreda ili operacija tog dela kičme,

– koagulopatije (poremećaji zgrušavanja krvi) ili terapija heparinom,

– relativne: epilepsija, gojaznost…

Lekovi koji se daju prolaze kroz placentu, ali nemaju nikakav efekat na dete.