Kada Vam se neko nasmeši, gotovo svaki put uzvratite istom merom. Zbog čega se to dešava?

Svi mi razmenjujemo osećanja i bivamo pod uticajem istih od strane drugih u našoj okolini. Širimo ih što neposrednim kontaktom (licem u lice), što putem telefonske žice, što putem modernih sredstava komunikacije. Tako prilikom dopisivanja ili razmenjivanja mejlova barem jednom stavite smajlić, ili tužić ili neki drugi znak koji je u skladu sa Vašim trenutnim osećajem.

Kada Vam se neko osmehne, a vi vratite smeškom to je tzv.imitacija i nesvesna je, odnosno refleksna radnja kod većine ljudi. Ako neko plače, Vi se rastužite ili imate potrebu da pomognete. Svaki nastavnik predškolskog uzrasta će Vam potvrditi, da kada jedno dete zaplače većini dece su oči pune suza u tom trenutku.

Da li ovo oponašanje emocija, odnosno prenos ili zaraza njima ima neki značaj za ljudska bića?

Sa evolucione tačke gledišta, emocionalna zaraza je od suštinskog značaja za opstanak. Na primer, kada preti grabljivac, emocionalno uzbuđenje se širi unutar grupe i omogućava da većina može da izbegne tu opasnost na vreme. Za ljudska bića, emocionalna zaraza je bila veoma važna našim precima jer im je omogućavala da se bolje razumeju, dok se verbalna komunikacija nije razvila. Danas, kada su govorne spobnosti kod nekih i pravi talenat, ova zaraza ni njih ne zaobilazi. Neverbalna komunikacija je neizostavna u mnogim analizama ličnosti, kako za poslovne razgovore, tako i u svakodnevnom životu. Empatija, ili saosećanje je kod nekih izraženija a kod nekih ne, ali emotivna zaraza kao tendencija da se oponašaju i automatski sihronizuju reakcije drugih su ponekad neizbežne.