Dijabetes (šećerna bolest) je jedna vrsta poremećaja metabolizma. Termin metabolizam označava način na koji naše telo vari hranu koju koristi za energiju i rast. Većina onoga što jedemo pretvara se u glukozu. Glukoza je oblik šećera u krvi – to je glavni izvor goriva za naše telo.
Kada se hrana vari glukoza dospeva u krvotok. Naše ćelije koriste glukozu za energiju i rast. Međutim, glukoza ne može ući u naše ćelije bez prisustva insulina. Insulin omogućava da naše ćelije dobiju glukozu.
Insulin je hormon koji  proizvodi pankreas. Posle jela, pankreas automatski oslobađa dovoljnu količinu insulina za ulazak glukoze u ćelije, i snižava nivo šećera u krvi.
Dijabetes je stanje u kome je količina glukoze u krvi previše povišena (hiperglikemija). To se dešava jer telo ili ne proizvodi dovoljno insulina, ne proizvodi insulin ili ima ćelije koje ne reaguju na odgovarajući način na insulin koji pankreas proizvodi. Posledica je previše glukoze u krvi. Ovaj višak šećera u krvi na kraju izlazi iz tela kroz urin. Dakle, iako krv ima dosta glukoze, ćelije ne dobijaju energiju za svoje osnovne potrebe i rast.

Zašto se  dijabetes zove dijabetes melitus?

Mel na latinskom znači med. Urin i krv osoba obolelih od dijabetesa imaju višak glukoze,a glukoza je slatka kao med. Dijabetes melitus bi bukvalno značilo „izbacivanje slatke vode“.

Postoje tri glavne vrste dijabetesa:

Dijabetes Tipa 1 – Organizam uopšte ne stvara insulin .
Dijabetes Tipa 2 – Organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili insulin ne funkcioniše pravilno.
Gestacijski dijabetes – dijabetes se razvija samo tokom trudnoće.

Dijabetes tipa 1 i 2 su hronična stanja – to znači da su oni uporni i trajni. Gestacijski dijabetes obično nestaje posle rođenja deteta.

Lečenje

Sve vrste dijabetesa se mogu lečiti, ali  Tip 1 i Tip 2 traju ceo zivot, i ne postoji lek. Pacijent dobija redovno doze insulina, koji je postao dostupan u 1921. Tretman za pacijenta sa tipom 1 je uglavnom ubrizgavanje insulina, plus korekcije u ishrani i vežbe.
Pacijenti sa Tipom 2 se obično leče tabletama, vežbama i posebnim režimom ishrane, ali ponekad su potrebne injekcije insulina .

Ako se dijabetes adekvatno ne kontroliše pacijent ima znatno veći rizik od komplikacija, kao što su hipoglikemija, ketoacidoza i dijabetička koma. Dugoročne komplikacije mogu biti kardiovaskularne bolesti, oštećenje mrežnjače, hronična bubrežna insuficijencija, oštećenje nerava, loše zarastanje rana, gangrene na stopalima što može dovesti do amputacije, i erektilna disfunkcija.