Šta je depresija?

Prirodno je ponekad se osećati tužno. Međutim, ukoliko ovo osećanje potraje, postoji mogućnost da se radi o prisustvu depresivnog stanja.

Depresija je period tuge ili apatije, uz druge simptome koji traju najmanje dve uzastopne nedelje i dovoljno je jaka da ometa dnevne aktivnosti. Depresija nije znak slabosti, ili mana ličnosti.

Na PET skeneru se mogu videti „vruće tačke“ povećane aktivnosti u mozgu osobe koja nije depresivna (na slici).

Emocionalni simptomi depresije

Primarni simptomi depresije su tužno raspoloženje i / ili gubitak interesovanja za životne aktivnosti. Aktivnosti koje su nekada bile prijatne prestaju to da budu. Pacijenti takođe mogu biti progonjeni osećajem krivice ili bezvrednosti, nedostatkom nade, i mislima o smrti ili samoubistvu.

Fizički simptomi depresije

Depresija je ponekad povezana sa fizičkim simptomima. Oni uključuju:

• Zamor i smanjena energija

• Nesanica, posebno buđenje rano ujutro

• Prekomerno spavanje

• Stalni bolovi, glavobolja, grčevi, ili problemi sa varenjem koji ne nestaju iako se leče

Depresija može da pogorša druge zdravstvene probleme, posebno hronične bolove. Ključne hemikalije u mozgu utiču i na raspoloženje i na bol. Lečenje depresije poboljšava i stanje drugih postojećih bolesti.

Uticaj depresije na svakodnevni život

Bez lečenja, fizički i emocionalni nemir koji donosi depresija može preokrenuti karijere, i međuljudske odnose. Depresivni ljudi često se teško koncentrišu i donose odluke. Oni prekidaju da rade stvari koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo. U težim slučajevima, depresija može postati opasna po život.

Samoubistvo: znaci upozorenja

Ljudi koji su depresivni imaju veće šanse da pokušaju samoubistvo. Znaci upozorenja su pričanje o smrti ili samoubistvu, pretnje da će povrediti druge ljude, ili pokazivanje agresivnog ili rizičnog ponašanja.

Ko je u opasnosti?

Svako može da postane depresivan, ali mnogi stručnjaci veruju da genetika igra ulogu. Ljudi čiji jedan roditelj ili brat ili sestra imaju depresiju imaju povećan rizik od razvijanja ovog poremećaja. Žene imaju dvostruko veće šanse nego muškarci da postanu depresivne.

Uzroci depresije

Lekari nisu sigurni šta uzrokuje depresiju, ali ističe se teorija o izmenjenoj strukturi mozga i hemijskih funkcija. Hemikalije pod nazivom neurotransmiteri postaju neuravnotežene. Šta je uzrok? Jedna od mogućnosti je stres od traumatskog događaja, kao što je gubitak voljene osobe ili posla. Drugi okidači mogu uključiti određene lekove, alkohol ili zloupotrebu supstanci, hormonske promene, ili čak godišnje doba.

Depresija povezana sa godišnjim dobom

Ako se vaše raspoloženje menja u skladu sa promenama godišnjih doba- ako ste veseli tokom leta, a sumorni u zimskom periodu – možda imate oblik depresije koji se naziva sezonski afektivni poremećaj. Početak ovog poremećaja se obično javlja u kasnu jesen i početkom zime, i kako se dani skraćuju on se povećava.

Postnatalna depresija

Postnatalna depresija pogađa čak tri od četiri nove majke. Ali, skoro 12% razvija intenzivnije depresije koje dugo traju. To je postnatalna depresija, a simptomi su vrlo slični onima u teškim depresijama. Značajna razlika je u tome što dobrobit bebe dolazi u pitanje. Depresivna majka može imati problema sa uživanjem sa svojom bebom i emotivnim vezivanjem za nju.

Depresija kod dece

Depresija ometa sposobnost dece da se igraju, druže i obavljaju svoje školske aktivnosti. Simptomi su slični depresiji kod odraslih, ali neka deca postaju agresivna ili počnu da pokazuju rizično ponašanje. Depresiju kod dece je teško dijagnostikovati.

Dijagnostika depresije

Još ne postoji test krvi za depresiju. Da bi se dala tačna dijagnoza, lekari se oslanjaju na opis pacijentovih simptoma. Lekari postavljaju pitanja o medicinskoj istoriji pacijenta i lekovima koje koristite s obzirom da oni mogu da doprinesu simptomima depresije. Razmatrajući raspoloženja i ponašanja, otkrivaju se težina i vrsta depresije. Ovo je kritičan korak u određivanju najefikasnijeg načina lečenja.

Psihoterapija

Istraživanja pokazuju da različite vrste terapija razgovorom mogu da se izbore sa blagom do umerenom depresijom.Kognitivna bihejvioralna terapija ima za cilj da promeni misli i ponašanja koji doprinose depresiji. Interpersonalna terapija identifikuje kako odnosi utiču na vaše raspoloženje. Psihodinamička psihoterapija pomaže pomaže ljudima da razumeju kako na njihovo ponašanje i raspoloženje utiču nerešena pitanja i nesvesna osećanja. Nekim pacijentima je potrebno samo nekoliko meseci terapije, dok je drugima potrebno i više vremena da se oporave.

Lekovi protiv depresije

Antidepresivi utiču na nivo hemikalija u mozgu, kao što su serotonin i norepinefrin. Postoje desetine opcija. Antidepresivima treba nekoliko nedelja korišćenja da bi počeli da deluju.  Treba pratiti efekat lekova sa lekarom kako biste procenili njihovu efikasnost i  prilagodili dozu.

Nažalost, dešava se da efekti antidepresiva nisu zadovoljavajući, što može biti podstaknuto time što osećaj koji pacijent ima dok koristi ove lekove, nije onakav kakav pacijent često može da očekuje pre početka terapije. Javljaju se novi simptomi, koje pacijent često pripisuje leku ili lekovima i stvara se averzija prema ovoj vrsti terapije.

Smatra se da je mudro kombinovanje psihoterapije i antidepresivnih lekova, najefikasnije u lečenju depresivnih stanja.

Vežba protiv depresije

Istraživanja pokazuju da je vežba moćno oružje protiv blage do umerene depresije. Fizička aktivnost oslobađa endorfin, hormon sreće, koji poboljšava raspoloženje. Redovno vežbanje je takođe povezano sa većim samopouzdanjem, boljim snom, sa smanjivanjem stresa, i povećanjem energije. Bilo koja vrsta umerene aktivnosti može da pomogne. Izaberite nešto u čemu ćete uživati i radite to 20 do 30 minuta četiri ili pet puta nedeljno.

Svetlosna terapija (fototerapija)

Svetlosna terapija je pokazala dobre rezultate kao efikasan tretman depresije. Ona podrazumeva sedenje ispred specijalno dizajniranog uređaja koji emituje svetlost. Svetlosna terapija može da se koristi u kombinaciji sa drugim tretmanima.

Kantarion protiv depresije

Kantarion je biljni preparat koji je predmet široke rasprave. Postoje neki dokazi da može da se bori protiv blage depresije, ali dve velike studije su pokazale da je neefikasnan protiv umereno teške depresije. Kantarion ulazi u interakciju sa nekim lekovima i kontraceptivnim pilulama. Posavetujte se sa lekarom pre nego što odlučite da uzimate kantarion ili neki drugi biljni preparat.

Kućni ljubimci protiv depresije

Istraživači kažu da kućni ljubimci mogu da olakšaju simptome blage do umerene depresije kod mnogih ljudi. Kućni ljubimci pružaju bezuslovnu ljubav, oslobađaju nas od usamljenosti, i daju osećaj svrhe. Studije su otkrile da vlasnici kućnih ljubimaca imaju manje problema sa spavanjem i bolje opšte zdravlje.

Uloga socijalne podrške

Samoća ide ruku pod ruku sa depresijom, pa je razvoj socijalne mreže podrške važan deo lečenja. Pristupite grupama za podršku, onlajn zajednicama za podršku, ili načinite istinski napor da se češće viđate sa prijateljima i porodicom. Čak i pridruživanje književnom klubu ili odlazak u teretanu i pohađanje časova jezika ili nečeg drugog,  može vam pomoći da se povežete sa ljudima.

Vagus nervna stimulacija (VNS)

Vagus nervna stimulacija (VNS) može da pomogne pacijentima koji su otporni na tretmane depresije i čija se depresija ne poboljšava sa lekovima. VNS je kao pejsmejker ​​za mozak. Hirurškim putem implantira se uređaj koji šalje električne impulse do mozga kroz vagus nerv u vratu. Ovi impulsi smanjuju depresiju i utiču na oblasti mozga koje su odgovorne za raspoloženje.

Elektro-terapija

Još jedna opcija za pacijente otporne na druge tretmane je elektro-terapija. Ovaj tretman koristi naelektrisanja da generiše kontrolisani napad. (Pacijenti nisu svesni za vreme postupka.) ECT pomaže kod 80% do 90% pacijenata koji ga primaju, dajući novu nadu onima koji ne osećaju poboljšanje sa lekovima.

Transkranijalna magnetna stimulacija

Novije opcije za ljude sa upornom depresijom je transkranijalna magnetna stimulacija. Ovaj tretman ima za cilj da šalje elektromagnetne impulse u predelu lobanje. Stimuliše male električne struje u delu mozga povezanim sa depresijom. Ne izaziva napad i ima malo neželjenih efekata. Lekari još uvek usavršavaju ovaj tretman.

Postoje dobre šanse da ćete se izlečiti

U sred velike depresije, osećaćete se beznadežno i bespomoćno. Ali, činjenica je da se stanje može lečiti. Više od 80% ljudi oseća poboljšanje kada uzimaju lekove, idu na psihoterapiju, ili kombinuju ova dva načina lečenja. Čak i kada te terapije ne uspeju da pomognu, postoje i drugi tretmani koji su delotvorni.