Stres i gojenje: Kako stres može da utiče na Vašu težinu?

Postoji nekoliko načina na koje stres može da doprinese debljanju. Jedan ima veze sa kortizolom, hormonom stresa. Kada smo pod stresom, u našem telu se javlja impuls da se borimo ili da bežimo, što dovodi do oslobađanja različitih hormona.

Mi se svakodnevno nalazimo u situacijama koje doživljavamo kao pretnju, naše telo dobija informaciju da smo napadnuti, i mi doživljavamo nalet energije, promene u metabolizmu i protoku krvi, kao i druge promene.

Ako trpimo hroničnan stress duže vreme, zdravlje  postaje ugroženo. Pored  mnoštva drugih opasnosti, hronični stres takođe može da izazove debljanje.

Hronični stres i kortizol mogu doprineti  povećanju telesne težine na sledeće načine:

Metabolizam – Da li osećate da ste skloni da se gojite više kada ste pod stresom, čak i ako jedete istu količinu hrane kao i obično? Previše kortizola može da uspori metabolizam, izazivajući veći dobitak na masi nego obično . Ovo takođe ometa pokušaje da se uspešno drži dijeta.

Glad – Ljudi koji su pod hroničnim stresom imaju tendenciju da žude za masnom, slanom i slatkom hranom. Tu spadajuslatkiši, prerađena hrana i druge stvari koje nisu dobre za Vas. Ove namirnice obično nisu zdrave i dovode do povećanja telesne težine.

Šećer u krvi – Produžen stres može izmeniti  nivo šećera u krvi, uzrokujući promene raspoloženja, umor, kao i hiperglikemiju. Previše stresa je čak povezano sa metaboličkim sindromom,koji predstavlja  skup zdravstvenih problema koji mogu dovesti do još većih zdravstvenih problema, kao što su srčani napadi i dijabetes.

Masti – Prevelik stres utiče čak i na to gde će se skladištiti masti u našim telima. Viši nivo stresa je povezan sa velikom količinom abdominalne masti (masti na stomaku). Nažalost, abdominalna mast nije samo estetski nepoželjna, već je i povezana sa većim zdravstvenim rizicima nego masti koje se nalaze u drugim delovima tela.

Stres i telesna težina su  povezani i na druge načine:

Emocionalno jedenje – povišen nivo kortizola uzrokuje žudnju za nezdravom hranom, a višak nervoze može često izazvati da jedete više nego  inače. Koliko puta ste uhvatili sebe kako „proždirete“ brzu hranu ili grickalice kad ste pod stresom, a da uopšte niste gladni.

Brza hrana – Stručnjaci veruju da je jedan od velikih razloga što se suočavamo sa sve više gojaznosti u našem društvu taj što su ljudi previše zauzeti i pod stresom da bi pravili zdrave večere kod kuće, već se umesto toga često se odluče za brzu hranu.

Previše smo zauzeti da vežbamo – sa svim zahtevima u svom rasporedu, vežbanje je često jedna od poslednjih stvari na spisku. Nažalost, zbog činjenice da sedimo u prevozu, na poslu, a posle se iscrpljeni zavalimo ispred TV-a, za vežbanje tu nema dovoljno mesta.

Srećom, postoje stvari koje možete da uradite da preokrene tendenciju da povećavate telesnu težinu i da smanjite i količinu stresa i obim struka u isto vreme.