Muzika i vežbanje : Kako muzika utiče na vežbanje?
U jednom istraživanju obavljenom prošle godine, britanski istraživači su tražili od 12 zdravih studentata muškog pola da voze stacionarni bicikl dok slušaju popularnu muziku. Svih šest izabranih pesama razlikovale su se u tempu.
Volonterima je rečeno da voze bicikle tempom koji možgu održati 30 minuta. Bicikl su vozili u tri navrata, sve vreme noseći slušalice i slušajući muziku čiju su glasnoću sami izabrali. Tokom prve vožnje, šest pesama su bile puštane u svom normalnom tempu. Tokom druge vožnje, tempo pesama je usporen za 10 odsto, a tokom treće je povećan za 10 odsto.
Vožnja ispitanika se značajno promenila. Kada je tempo bio usporen, usporila se i brzina okretanja pedala i sveukupni efekat. Puls im se smanjivao, kilometraža opadala. Rekli su da im se nije svidela muzika koju su slušali. S druge strane, kada se tempo pesama ubrzavao za 10 %, ispitanici su prelazili više kilometara u istom vremenskom periodu, proizvodili više snage sa svakim pritiskom pedale i ubrzavali ritam okretanja pedala.  Njihov puls je rastao. Izjavili su da su uživali u muzici  oko 36 % više nego kada je muzika bila usporena. Ali, možda malo paradoksalno, nisu osećali da je trening bio lakši. Njihov osećaj za to koliko su teško radili porastao je za 2,4 odsto. Muzika bržeg tempa nije sakrila nelagodnost vežbanja. Ali ih je motivisala da napornije vežbaju. Kada je muzika svirala brže, ispitanici su prihvatali i čak i preferirali da ulažu veći napor.
Preplitanje vežbanja i muzike je fascinantna pojava i nije u potpunosti razotkrivena, možda delom zato što, s naučne tačke gledano, razumevanje ove pojave obuhvata više disciplina, od fiziologije preko biomehanike do neurologije. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi je da ljudi reaguju na muziku tokom vežbanja.
Kako tačno muzika utiče na telo tokom vežbanja još uvek nije potpuno jasno naučnicima. Jedno istraživanje objavljeno prošle godine utvrdilo je da košarkaši skloni lošim performansama kada su pod pritiskom, igraju znatno bolje kada bacaju slobodna bacanja pod velikim pritiskom ako su pre toga slušali veselu, optimističnu muziku i tekstove (u ovom slučaju, Monti Pajtonova „Always Look on the Bright Side of Life „). Muzika je opuštala igrače, skretala im pažnju sa sebe, svoje publike i razmišljanjima o fizičkom činu bacanja. Muzika je oslobađala telo da radi ono što zna da radi bez uplitanja mozga. Muzika je zauzimala pažnju koja bi u suprotnom bila usmerena na nešto drugo.
U stvari, ono što čini muziku tako efektnom tokom vežbanja je njena dvojna sposobnost da skrene pažnju (psihološki efekat), i da stimuliše srce i mišiće (fiziološki uticaj). Višestruki eksperimenti su otkrili da muzika povećava subjektivni osećaj motivacije osobe tokom vežbanja, ali i konkretno utiče na performanse. Rezultat interakcije između tela, mozga i muzike je kompleksan i isprepletan. Ne radi se samo o tome da muzika motiviše ljude da trče brže. Telo reaguje na ritam pre nego um; otkucaji srca i disanje se povećavaju i dešavaju se biohemijske reakcije i sve to zajedno daje muzici moć da vas razgali i motiviše da vežbate brže. Dakle, muzika može da olakša vežbanje. Ujednom istraživanju iz 2008, biciklisti koji su prilagođavali tempo vožnje tempu muzike koristili su 7 % manje kiseonika u poređenju sa vožnjom kada se nisu usklađivali sa pesmama.
Međutim, postoje ograničenja kada govorimo o uticaju muzike na performanse, i to baš kada je pomoć muzike najpotrebnija.  Nažalost, nauka sugeriše da uticaj muzike dramatično pada kada se intenzivno vežba.  Istraživanja pokazuju da, fiziološki, muzika nije od pomoći kod atletičara koji trče sa 90 % maksimalne potrošnje kiseonika, pri vrlo brzom tempu. Atletičari nisu brže trčali, bez obzira na to koliko se tempo muzike ubrzavao. Puls je ostajao isti, bez obzira da li su slušali muziku ili ne.  Tokom umerenog vežbanja, muzika može da odvuče pažnju od osećanja zamora. Ali kada se poveća brzina i intenzitet treninga, percepcija zamora nadjača uticaj muzike, jer pažnjom dominiraju fiziološke povratne informacije.  Ono što telo oseća nadjačava sve ostalo. I pored toga, oko jedne trećine atletičara u istraživanju rekli su istraživačima da im se dopalo slušanje muzike, posebno na početku staze. Muzika nije povećala njihovu brzinu ili olakšala trening. Ali su uživali u njoj.
Ljudi i ptice pevačice su jedina stvorenja koja automatski osećaju ritam pesme. Ljudsko srce želi da sinhronizuje muziku, noge žele da se ljuljaju, metronomski, uz ritam. Dakle, sledeći put kada budete krenuli da umereno vežbate, povećajte tempo nekih pop melodija i prebacite ih na iPod ili mp3. Naša tela su stvorena da reaguju na muziku i da se kreću u skladu s njom.