Prema jednoj studiji objavljenoj 3. marta u časopisu Nju Ingland Žurnal, indukcija porođaja izgleda ne povećava rizik od carskog reza. Isto istraživanje je takođe pokazalo da indukcija, veštačko ubrzavanje porođaja lekovima u 39. nedelji ne utiče na zdravlje bebe i majke.

Iako se suočavaju sa mnogim drugim problemima, starije trudnice čiji se porođaj indukuje, ne suočavaju se automatski sa povećanim rizikom da će im biti potreban carski rez, pokazalo je novo kliničko ispitivanje.

Britanski istraživači su otkrili da starije prvorotke kojima se porođaj indukuje tokom 39. nedelje trudnoće, nemaju veći rizik da će ima trebati carski rez – ili bilo koje druge negativne efekte za sebe i svoje bebe.

Stručnjaci kažu da je studija ukazala na to da je indukcija porođaja bezbednija nego što su doktori mislili.

Ali ostaje pitanje: Da li postoji ikakva korist indukcije kada žena ima zdravu trudnoću?

„Nema jasnih dokaza da postoji“, rekao je dr Vilijam Grobman, profesor akušerstva i ginekologije na Nortvestern univerzitetu u Čikagu.
„Ovo je bila veoma dobra studija, ali ona ne bi trebalo da dovede do neke velike promene u praksi“, rekao je Grobman, koji je napisao uvodnik objavljen u studiji.

Zvanično, indukcija porođaja se preporučuje samo u određenim okolnostima – kao kada žena ima medicinsko stanje koje nju ili njenu bebu dovode u opasnost, ili ako trudnoća premašuje 42 nedelje (Puno trajanje trudnoće je oko 40 nedelja.)

Indukcija porođaja iz određenih nemedicinskih razloga može da se uradi – kad žena živi daleko od bolnice, na primer – ali ne pre 39. nedelje trudnoće.
Jedna studija testirala je praksu koja nije standardna: Pokušaj indukcije porođaja kod žena koje su relativno starije – 35 godina i više – i očekuju prvu bebu, ali koje su imale zdravu trudnoću.

U teoriji, indukcija porođaja tokom 39. nedelje može da spreči kasniju pojavu mrtvorođenih beba. I prethodne studije su pokazale da starije žene – naročito one koje rađaju prvu bebu – imaju veći rizik od mrtvorođenosti svojih beba, rekao je glavni istraživač dr Kejt Voker.

Ali, čak i sa povećanim rizikom, kasna mrtvorođenost je retka. Dakle, javila se zabrinutost da bi bilo kakva korist od indukovanog porođaja bila nedovoljna da opravda rizik potencijalnih komplikacija, uključujući i neuspešan porođaj koji onda zahteva carski rez.

Da bi dobili odgovore na ove sumnje, Voker i njene kolege sa Univerziteta u Notingemu regrutovali su 619 žena starijih od 34 godine kojima je to bila prva trudnoća. Oni su nasumično odredili da polovina žena imaju indukciju porođaja tokom 39. nedelje trudnoće, dok je ostatak čekao majku prirodu da uradi svoje ili su imale indukciju jer je u međuvremenu nastao medicinski problem.
Na kraju, žene sa planiranom indukcijom nisu pokazale veći rizik od potrebe za carskim rezom. Jedna trećina žena u obe grupe imale su carski rez.
S druge strane, indukcija nije pokazala nikakvu razliku u zdravlju majki i novorođenčadi.

Voker je dodala da pošto studija nije bila dovoljno velika da otkrije efekte na retke komplikacije: Nijedna žena u obe grupe nije pretrpela kasno rođenje mrtvorođenih beba.

„Ali za sada,“ rekao je Grobman, „ljudi ne bi trebalo da rutinski traže indukciju porođaja u 39. nedelji.“ I ukoliko postoji medicinski razlog, dodao je on, indukcija nikada ne treba da se uradi pre 39. nedelje, kako bi se osiguralo zdravlje novorođenčeta.