Bol u leđima može uključivati bol u krstima, bol u sredini leđa, gornjem delu leđa ili pak u donjem delu leđa, u slučaju išijasa.  Problemi na nivou  funkcije nerava i mišića, degenerativna bolest međupršljenskog diskusa, kao i artritis, primarni su uzročnici bolnosti u ovom području.

Šta je išijas?

Išijas se odnosi na bol u leđima uzrokovan problemom sa išijadičnim nervom (n.ischiadicus). Ovo je veliki nerv koji ide iz donjeg dela leđa niz obe noge. Kada nešto povredi ili vrši pritisak na išijadični nerv, to može da izazove bol u donjem delu leđa koji se proteže do kuka, zadnjice i nogu. Do 90% ljudi se oporavi od išijasa bez operacije.

Simptomi išijasa

Najčešći simptom išijasa je bol u krstima koji se proteže kroz kuk i zadnjicu i niz jednu nogu. Bol najčešće pogađa samo jednu nogu i može da se pogorša kada sedite, kašljete, ili kijate. Noga može da utrne, da osećate slabost u nozi, ili povremeno bockanje. Simptomi išijasa obično se pojave iznenada i mogu trajati danima ili nedeljama.

Do 85% nas doživi neku vrstu bola u leđima tokom života. Ali uzrok nije uvek išijadični nerv. U mnogim slučajevima, bol u leđima je posledica preteranog istezanja ili naprezanja mišića u donjem delu leđa. Ono što izdavaja išijas je način na koji se bol pruža niz nogu i u stopalo. Možete osećati da imate grč u nozi koji traje danima.

Ko dobija išijas?

Većina ljudi koji dobijaju išijas starosti su između 30 i 50 godina. Žene mogu češće dobiti išijas tokom trudnoće zbog pritiska na išijadični nerv od strane materice koja raste. Ostali uzroci mogu biti diskus hernija i degenerativni artritis kičme.

Najčešći uzrok išijasa je diskus hernija. Diskovi se ponašaju kao jastučići između pršljenova kičme. Ovi diskovi slabe sa godinama i postaju podložniji povredama. Ponekad želatinasti centar diska iscuri kroz spoljašnju opnu i pritisne koren išijadičnog nerva. Oko 1 u 50 ljudi će imati problem za diskus hernijom u nekom trenutku u životu. Do jedne četvrtine njih će imati simptome koji traju više od 6 nedelja.

Spinalna stenoza

Prirodno habanje pršljenova može dovesti do suženja kičmenog kanala. Ovo sužavanje zove se spinalna stenoza, i može vršiti pritisak na korene išijadičnog nerva. Spinalna stenoza je češća kod odraslih starijih od 60 godina.

Kičmeni tumori

U pojedinim slučajevima, išijas može biti posledica tumora koji raste unutar ili uz kičmenu moždinu ili išijadični nerv. Kako tumor raste, on može da izvrši pritisak na nerve koji se granaju iz kičmene moždine.

Zgrčeni piriformis

Piriformis je mišić koji se nalazi duboko unutar zadnjice. On povezuje donji deo kičme i gornju butnu kost i vodi direktno preko išijadičnog nerva. Ako se ovaj mišić zgrči, on može da vrši pritisak na išijadični nerv, uzrokujući simptome išijasa. Piriformis sindrom je češći kod žena.

Nošenje debelog novčanika u džepu može da izazove piriformis

Previše novca u ovom slučaju može biti izvor bola, tako što izaziva piriformis sindrom. Ovaj problem može da utiče na ljude koji nose novčanik u zadnjem džepu pantalona. Novčanik vrši hronični pritisak na mišić piriformis i može pogoršati pritisak na išijadični živac tokom vremena. Možete izbeći ovaj problem tako što ćete držati novčanik u prednjem džepu ili u džepu od jakne.

Sakroiliitis

Sakroiliitis je upala jednog ili oba sakroilijačna zgloba, na mestu gde se donji deo kičme spaja sa karlicom. Sakroiliitis može da izazove bol u zadnjici, krstima, i može se čak pružati niz jednu ili obe noge. Bol može da se pogorša sa produženim stajanjem ili penjanjem uz stepenice. Sakroiliitis može biti uzrokovan artritisom, povredama, trudnoćom ili infekcijama.

Povreda ili infekcija

Ostali uzroci išijasa uključuju zapaljenja mišića, infekcije ili povrede, kao i prelome. Generalno, bilo koje stanje koje iritira ili pritiska išijadični nerv može izazvati simptome. U nekim slučajevima, ne može se naći konkretan uzrok išijasa.

Vaš lekar vas može poslati na razna snimanja, uključujući magnetnu rezonancu, da biste dobili što više informacija o mestu i uzroku iritacije nerva. Magnetna rezonanca može pokazati raspored diskova, ligamenata i mišića. CT skeniranje koristi kontrast boja da prikaže sliku kičmene moždine i nerava. Utvrđivanje uzroka išijasa može pomoći u vođenju toka lečenja. Rendgen može pomoći u identifikaciji abnormalnosti u kostima, ali ne može da otkrije probleme sa nervima.

Komplikacije povezane sa išijasom

Ako izgubite kontrolu nad bešikom ili crevima, obratite se odmah lekaru. Ovo može biti znak da je potrebna hitna medicinska pomoć koja uključuje operaciju kako bi se izbeglo trajno oštećenje. Na sreću, ova komplikacija je retka. Većina slučajeva išijasa nestane u roku od nekoliko dana ili nedelja i ne izaziva nikakvu trajnu štetu.

Postoje načini da umanjite bol kod kuće. Oblozi od leda mogu biti od velike pomoći. Nanesite led oko 20 minuta na svaka dva sata. Eksperimentišite da biste videli šta vam pomaže.

Lekovi protiv bolova za išijas

Lekovi protiv bolova koje možete kupiti u apoteci bez recepta mogu vam pružiti kratkoročno rešenje za bol. Tu su aspirin, ibuprofen, naproksen. Vaš lekar vam može dati injekciju steroida za dalje smanjenje upale.

Dok išijas prolazi, pokušajte da ostanete aktivni. Kretanje zapravo može pomoći u smanjenju upale i bola. Fizioterapeut vam može pokazati kako da lagano protegnete tetive i donji deo leđa. Vežbanje taj čija ili joge može pomoći da stabilizujete ugroženo područje i ojačate mišiće. U zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja, neke vežbe nisu preporučljive. Vaš lekar može da preporuči kratke šetnje.

Injekcije

U težim slučajevima, lekar može preporučiti ubrizgavanje steroida u predelu kičme, kako bi se bol i inflamacija smanjili.

Išijas i operacija

Ako je išijas posledica diskus hernije, i izaziva jak bol posle četiri do šest nedelja, operacija može da bude rešenje. Hirurg će ukloniti deo diska da ublaži pritisak na išijadični nerv. Oko 90% pacijenata oseti poboljšanje kao posledicu ove vrste operacije. Druge hirurške procedure mogu umanjiti išijas izazvan kičmenom stenozom.

Fizikalna terapija posle operacije

Nakon operacije kičme, biće potrebno da izbegavate vožnju automobila, podizanje tereta, i neoprežno saginjanje iz stojećeg položaja, oko mesec dana. Prilikom saginjanja, veoma je važno da se kolena savijaju tako da se celo telo spušta u polučučanj (podizanje predmeta sa poda).

Vaš lekar može preporučiti fizikalnu terapiju, koja će vam pomoći da ojačate mišiće u leđima. Kada se oporavak završi, postoje velike šanse da ćete moći da se vratite svim svojim uobičajenim aktivnostima.

Akupunktura za išijas

Postoje dokazi da akupunktura, masaža, joga, i kiropraktičarska nameštanja kičme mogu umanjiti bol. Ali potrebno je više istraživanja da se utvrdi u kojoj su meri ove terapije korisne za išijas.

Sprečavanje išijasa

Ako ste imali išijas jednom, postoji šansa da će se vratiti.

Ipak, postoje koraci koje možete da preduzmete da smanjite ovu  šansu:

Vežbajte redovno.
Trudite se da pravilno sedite i stojite.

Pravite redovno pauze ukoliko radite za kompjuterom ili se bavite nekim drugim sedećim poslom (na svakih sat vremena se protegnite i prošetajte nekoliko minuta)

Izbegavajte iznenadne i nagle rotacije u donjem delu kičmeniog stuba (brzo okretanje u donjem delu leđa).

Uvek savijajte noge u kolenima kada podižete predmete sa poda.

Pomenuti koraci često su presudni, kada je u pitanju ponovno ispoljavanje išijadičnih tegoba.