Bipolarni poremećaj je ranije nazivan manična depresija. To je ozbiljan afektivni poremećaj, odnosno depresija, koji karakterišu dramatične promene raspoloženja. Bipolarni poremećaj je ozbiljno stanje, kada manija izaziva nesanicu, ponekad danima, uz halucinacije, psihoze, grandiozne zablude i / ili paranoidni bes.

Šta je bipolarni poremećaj / manična depresija?

Bipolarni poremećaj je kompleksan genetski poremećaj. Promene raspoloženja variraju od velike, ili kliničke depresije ili manije do ekstremnog ushićenja. Promene raspoloženja mogu biti blage ili ekstremne, i mogu se događati postepeno ili odjednom, u roku od nekoliko minuta do više sati. Kada se promene raspoloženja često dešavaju, ovaj proces se zove ciklotimija.

Pored dramatičnih promena raspoloženja, pacijenti sa bipolarnim poremećajem mogu imati smetnje u razmišljanju. Mogu se javiti i poremećaji u percepciji i oštećenja u socijalnom funkcionisanju.

Šta uzrokuje bipolarni afektivni poremećaj?

Kao i kod drugih poremećaja raspoloženja, ono što izaziva bipolarni poremećaj nije poznato. Ono što je poznato jeste da bipolarni poremećaj ima genetsku komponentu,  može da se nasledi u porodici.

U kom uzrastu se ovaj manijakalni poremećaj obično dijagnostikuje?

Bipolarni poremećaj se obično pojavljuje između 15 i 24 godina starosti i traje tokom celog života. Retko se dijagnostikuje po prvi put kod dece ili kod odraslih preko 65 godina.

Ozbiljnost simptoma varira od osobe do osobe. Dok neki ljudi imaju nekoliko simptoma, kod drugih manična depresija utiče na njihovu sposobnost da rade i žive normalan život.

Bipolarni poremećaj odlikuju pogoršavanje i slabljenje simptoma, i ako se ne leči najčešće se vraća. Pacijenti sa teškom manijom obično moraju biti hospitalizovani kako bi se sačuvali od rizičnih ponašanja. Oni koji su ozbiljno depresivni moraju dobiti bolničku negu tokom koje pacijenti uče da se izbore sa suicidalnim mislima (mislima o samoubistvu).

Oko 90% osoba sa ozbiljnijim oblikom manične depresije budu hospitalizovani bar jednom. Dva od tri pacijenta budu hospitalizovani dva ili više puta u životu.

Koji su simptomi manične depresije odnosno bipolarnog poremećaja?

Simptomi kliničke depresije kod bipolarnog poremećaja su:

Smanjen apetit i / ili gubitak težine, ili prejedanje i debljanje

Poteškoće sa koncentracijom, pamćenjem, i donošenjem odluka

Umor, smanjena energija, osećanje usporenosti

Osećanje krivice, bezvrednosti, bespomoćnosti

Osećaj beznađa, pesimizma

Nesanica, rano buđenje ujutru, ili preterano spavanje

Gubitak interesa ili zadovoljstva u hobijima i aktivnostima u kojima su nekada uživali, uključujući seks

Trajni fizički simptomi koji ne reaguju na lečenje, na primer digestivni poremećaji, glavobolje i hronični bol

Uporna tuga, anksioznost, ili „prazna“ raspoloženja

Nemir, razdražljivost

Misli o smrti ili samoubistvu, pokušaji samoubistva

Koji su znaci manije kod bipolarnog poremećaja?

Znaci manije kod bipolarnog poremećaja su:

Nepovezane i jako brze misli

Grandiozni pojmovi

Neprikladno ushićenje

Neprikladna razdražljivost

Neprikladno ponašanje

Povećana seksualna želja

Povećana brzina govora i / ili količina govora

Značajno povećana energija

Loše prosuđivanje

Izražena nesanica

Šta je bipolarni poremećaj II?

Iako je manija glavna karakteristika bipolarnog poremećaja I, bipolarni poremećaj II ima blaže periode oduševljenja poznate kao hipomanija. Ona takođe ima epizode blage ili teške depresije. Razlika između bipolarnog poremećaja I i II je u stepenu ozbiljnosti.

Koji su znaci hipomanije kod bipolarnog poremećaja II?

Znaci hipomanije kod bipolarnog poremećaja II obuhvataju:

Smanjenu potrebu za snom

Ekstremni fokus na projekte na poslu ili kod kuće

Ushićeno raspoloženje

Povećano samopouzdanje

Povećana kreativnost i produktivnost

Povećana energija i libido

Nesmotreno ponašanje

Riskantno ponašanje

Kako se bipolarni poremećaj dijagnostikuje?

Kao i kod većine poremećaja raspoloženja, postoje laboratorijski testovi i rendgeni za dijagnozu bipolarnog poremećaja. Nakon fizičkog pregleda, lekar će proceniti vaše znake i simptome. Lekar će vas takođe pitati o ličnoj i porodičnoj istoriji bolesti. Laboratorijski testovi mogu da se urade kako bi se isključile druge ozbiljne bolesti koje mogu da utiču na raspoloženje.

Pored toga, lekar će možda želeti da razgovara sa članovima porodice kako bi utvrdio da li oni mogu da prepoznaju simptome. Pošto je osećanje ushićenosti prijatno osećanje, osoba sa bipolarnim poremećajem će je teško identifikovati kao problem. Oni teško mogu da odrede kada su previše ushićeni. Manija često utiče na razmišljanje, prosuđivanje, i drustveno ponašanje na načine koji izazivaju ozbiljne probleme i sramotu. Na primer, kada je osoba u maničnoj fazi, donosiće loše poslovne ili finansijske odluke.

Rano otkrivanje i efikasno lečenje je veoma važno kod ljudi sa bipolarnim poremećajem.

Kako se bipolarni poremećaj leči?

Tretman za bipolarni poremećaj može uključiti korišćenje stabilizatora raspoloženja kao što je litijum. Antikonvulzivi i antipsihotici, i benzodiazepini se mogu takođe koristi da stabilizuju raspoloženje. Ponekad se daju antidepresivi u kombinaciji sa stabilizatorima raspoloženja da poboljšaju depresivno raspoloženje. Pored toga, stimulansi se mogu koristiti da pojačaju dejstvo antidepresiva.