Biciklizam ne dovodi do neplodnosti kod muškarca, kao ni do erektilne disfunkcije, ali povećava rizik za nastanak kancera prostate, otkriva nova studija.

Iako se vožnja bicikla smatra zdravom fizičkom aktivnosti, koja pogoduje smanjenju rizika za nastanak dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i moždanog udara, uvreženo je mišljenje da ova aktivnost utiče na plodnost muškarca.

Slede studijom potvrđene informacije o ovom mišljenju:

Istraživanjem Univerziteta u Londonu analizirani su podaci dobijeni od 5 282 biciklista muškog pola, koji su imali zadatak da prijave svaku pojavu erektlne disfunkcije, bez obzira da li je već postojala dijagnoza steriliteta ili raka prostate.

Muškarci su bili podeljeni u 4 grupe:

  1. Grupa, koja dnevno u vožnji bicikla provede manje od 3.75h
  2. Grupa, koja dnevno u vožnji bicikla provede 3.76-5.75h
  3. Grupa, koja dnevno u vožnji bicikla provede 5.76-8.5h i
  4. Grupa, koja dnevno u vožnji bicikla provede preko 8.5h.

 

Utvrđeno je da ne postoji veza između erektilne disfunkcije, čak i nakon pređenog velikog broja kilometara na nedeljnoj bazi.

Autor ove studije, Mark Hamer, izjavio je da današnja tehnologija omogućava proizvodnju siceva koji smanjuju pritisak na nerve i preveniraju neprijatan osećaj utrnulosti koji se javlja nakon dugotrajne vožnje.

Biciklizam i rak prostate

Biciklizam je povezan sa povišenim nivoom tzv. PSA proteina (specifični antigen prostate), koji može predstavljati znak kancera prostate. Do ovog povećanja dolazi usled pritiska koji sic pravi na prostatu, a koji može dovesti do njenog povređivanja. Ovo povređivanje, iako je blago, dovodi do inlfamacije, podižući nivo PSA.

Studija sugeriše da je potrebno provesti veliki broj sati u vožnji bicikla, kako bi došlo do ovog povećanja, a to je više od 8.5 časova nedeljno. Veliki broj sati proveden u ovoj aktivnosti povezuje se sa povećanjem rizika za nastanak raka prostate.

Hamer naglašava da ove rezultate treba oprezno tumačiti, i da ih ne treba shvatati kao direktan uzrok ili posledicu pomenutih promena.

Takođe, očekuje se da muškarci koji se bave biciklizmom brinu o svom zdravlju i samim tim češće idu na kontrole,  pa se svaka promena može na vreme uočiti i sanirati.

Pomenuti rizik se povećava samo kod strastvenih biciklista, dok je umereno bavljenje ovom vrstom aktivnosti visoko preporučljivo, pa koristi od nje daleko premašuju bilo kakav rizik po zdravlje.