Alkohol ili etil-alkohol (etanol) je opojni sastojak koji se nalazi u vinu, pivu i žestokim pićima. Alkohol se dobija prirodnim putem iz ugljenih hidrata kada ih određeni mikro-organizmi metabolišu u odsustvu kiseonika, u procesu fermentacije.

Pivo, vino i druge vrste alkoholnih pića sadrže različite količine alkohola. Vino obično ima oko 8-14% alkohola, dok pivo ima 4-6% alkohola.

Novija istraživanja pokazuju da umereno korišćenje alkohola ima blagotvorno dejstvo na srce. Umerena upotreba alkohola, za zdrave ljude, je jedno piće dnevno za žene i ne više od dva pića dnevno za muškarce (pod zdravim ljudima ovde podrazumevamo žene koje nisu trudne, pojedince koji nisu zavisni od alkohola, i ljude koji ne boluju od neke bolesti). Međutim, količina alkohola koja je bezbedna varira od osobe do osobe, u zavisnosti od genetike, starosti, pola, težine i porodične istorije bolesti itd.

Pod jednim pićem se podrazumeva:

40-50 ml vina

120 ml piva

10-15 ml žestokog pića (sa 40 % alkohola : viski, votka, rakija, rum)
Kako alkohol putuje kroz telo
Alkohol se metaboliše izuzetno brzo. Za razliku od hrane, koja zahteva vreme za varenje, alkohol se ne vari, i brzo  se apsorbuje. Alkohol se apsorbuje i metaboliše pre većine drugih hranljivih materija. Oko 20 % se apsorbuje direktno preko zidova praznog stomaka i može da stigne do mozga u roku od jednog minuta.

Kada alkohol stigne u stomak, razlaže ga enzim alkohol- dehidrogenaze. Ovaj proces smanjuje količinu alkohola koja ulazi u krv za oko 20%. (Žene proizvode manje ovog enzima, što delimično objašnjava zašto se žene lakše napiju nego muškarci). Osim toga, oko 10% alkohola napušta telo putem daha i urina.

Alkohol se brzo apsorbuje u gornjem delu tankog creva. Krv u kojoj se nalazi alkohol zatim putuje u jetru preko vena i kapilara digestivnog trakta, što utiče na skoro svaku ćeliju jetre. Ćelije jetre su jedine ćelije u našem telu koje mogu da proizvedu dovoljno enzima za odgovarajuću oksidaciju alkohola.

Iako alkohol utiče na svaki organ, najdramatičniji je uticaj na jetru. Ćelije jetre preferiraju masne kiseline kao gorivo, i pretvaraju višak masnih kiselina u trigliceride, koje potom putuju do drugih tkiva u telu. Međutim, kada je alkohol prisutan, ćelije jetre su primorane da prvo metabolišu alkohol, dopuštajući akumuliranje masnih kiselina, ponekad u ogromnim količinama. Alkohol trajno menja ćelijsku strukturu jetre, što ugrožava sposobnost jetre da metaboliše masti.

Jetra može da metaboliše jedno piće na sat (u zavisnosti od veličine tela osobe, unosa hrane, itd.) Ako više alkohola stiže u jetru nego što enzimi mogu obraditi, višak alkohola putuje ka svim delovima tela, i cirkuliše sve dok enzimi u jetri ne budu u mogućnosti da ga obrade (što je dobar razlog da se ne pije više od jednog pića na sat).

Kako jetra razlaže alkohol

Enzim alkohol-dehidrogenaze razlaže alkohol uklanjanjem vodonika u dva koraka:

1. Alkoholna dehidrogenaza oksidira acetaldehid

2. Acetaldehidna dehidrogenaza oksidira acetaldehid u acetil CoA (skraćeno za koenzim A). Ove reakcije proizvode vodonične jone (kiselina). B vitamin niacin (u ulozi koenzima NAD), pokupi ove vodonične jone i postaje NADH. Zato, kada se metaboliše alkohol, NAD se smanjuje, a NADH se povećava.

Tokom metabolizma alkohola, NAD postaje nedostupan za mnoge druge vitalne telesne procese za koje je potreban, uključujući i glikolizu, TCA ciklus i lanac za transport elektrona. Bez NAD, energetski putevi su blokirani, pa se aktiviraju alternativni putevi, i to sa ozbiljnim fizičkim posledicama:

Akumulacija atoma vodonika povećava kiselost u telu.

Akumulacija NADH usporava TCA ciklus, što dovodi do nagomilavanja piruvata i acetil CoA. Višak acetil CoA za posledicu ima sintezu masnih kiselina i masti koje blokiraju jetru. Akumulacija masti u jetri može se uočiti posle samo jedne noći pijanstva.

Masna jetra i bolesti jetre

Kada se alkohol umereno konzumira, jetra može da procesira alkohol sasvim bezbedno. Međutim, prekomerno konzumiranje alkohola preopterećuje jetru i dovodi do ozbiljnih posledica. Jetra začepljena mastima smanjuje efikasnost ćelija jetre u vršenju neophodnih zadataka, što dovodi do narušavanja zdravlja. Masna jetra je prva faza pogoršanja stanja jetre kod teških alkoholičara, a ometa distribuciju kiseonika i hranljivih materija u ćelije jetre. Ako stanje potraje dovoljno dugo, ćelije jetre će umreti, formirajući vlaknaste ožiljke (druga faza propadanja jetre ili fibroza). Neke ćelije jetre se obnavljaju zdravom ishranom i suzdržavanjem od alkohola, međutim u poslednjoj fazi propadanja, ili cirozi, šteta nanesena ćelijama jetre ne može se popraviti.

Alkohol i neuhranjenost
Ako se umereno pije, alkohol ne sprečava unos hrane, a može čak  i  da poveća apetit. Hronično konzumiranje alkohola ima suprotan efekat. Alkohol izaziva euforiju, koja smanjuje apetit, tako da alkoholičari imaju tendenciju da slabo jedu i postanu neuhranjeni.

Alkohol ima visoku energetsku vrednost, sadrži 7 kalorija po gramu. Ali, kao i čisti šećer ili masnoće, to su prazne kalorije, tj. tu nema hranljivih sastojaka. Što više kalorija pojedinac unese putem alkohola, manja je verovatnoća da će pojesti dovoljno hrane da obezbedi svom telu adekvatne hranljive materije. Da stvar bude gora, hronični alkoholizam, hronična zloupotreba alkohola ometa metabolizam hranljivih sastojaka, što dovodi do oštećenja jetre, probavnog sistema, i skoro svakog telesnog organa.

Uticaj konzumiranja alkohola na zdravlje

Artritis
Povećava rizik od artritisa.

Rak

Povećava rizik od raka jetre, pankreasa, rektuma, grudi, usta, ždrela, grkljana i jednjaka.

Alkoholni sindrom fetusa

Uzrokuje fizičke anomalije i anomalije u ponašanju fetusa.

Bolesti srca

Podiže krvni pritisak, nivo lipida u krvi i rizik od moždanog udara i srčanih oboljenja.

Hiperglikemija

Podiže nivo šećera u krvi

Hipoglikemija

Smanjuje nivo šećera u krvi, posebno kod ljudi koji pate od dijabetesa.

Bubrezi

Uvećava bubrege, menja hormonske funkcije, i povećava rizik od otkazivanja bubrega.

Bolesti jetre

Uzrokuje masnu jetru, hepatitis i cirozu.

Neuhranjenost

Povećava rizik od neuhranjenosti zbog manjka energije iz proteina; nizak unos proteina, kalcijuma, gvožđa, vitamina, vitamina C, tijamina, vitamina B6 i riboflavina, kao i neadekvatne apsorpcije kalcijuma, fosfora, vitamina D i cinka.

Nervni poremećaji

Uzrokuje neuropatiju i demenciju; narušava ravnotežu i pamćenje.

Gojaznost

Povećava energetski unos, ali nije i primarni uzrok gojaznosti.

Psihološki poremećaji

Uzrokuje depresiju, anksioznost i nesanicu

Piti ili ne piti?

Umereno korišćenje alkohola može da bude prijatno, bezbedno iskustvo ako se alkohol koristi sa oprezom. Ukoliko ipak odlučite da pijete, pijte polako gutljaj polako, i uvek konzumirajte alkohol sa hranom. Pijte jedno piće na sat, i unosite mnogo vode između pića.