U čemu je razlika između alergije na hranu i netolerancije na hranu?

Kada imamo neželjene reakcije na određenu hranu često je teško znati da li su simptomi koje osećmo rezultat alergije ili netolerancije na hranu.

Alergija na hranu

Alergija na hranu je neželjena reakcija imunog sistema na određenu hranu. Upravo je reakcija imunog sistema ono što čini alergiju na hranu ozbiljnom i čak i potencijalno opasnom po život. Telo proizvodi antitela u borbi protiv alergena koji se nalaze u ovim namirnicama. Kada se hrana pojede ili je u kontaktu sa kožom, ona izaziva reakciju imunog sistema što dovodi do oslobađanja histamina i drugih hemikalija u telu.

Simptomi alergije na hranu

Simptomi izazvani alergijama na hranu mogu da variraju, od osipa, preko otoka (edema), proliva, povraćanja, bola u stomaku, astme, začepljenog nosa i curenja iz nosa do koprivnjače (urtikarije). U najtežim slučajevima, simptomi su oticanje usana, jezika ili lica, gubljenje daha, nesposobnost gutanja usled suženja ždrela, poteškoće sa disanjem i gubitak svesti. Ovo stanje je poznato kao anafilaksa i potencijalno ugrožava život. Normalno simptomi se javljaju u roku od nekoliko minuta nakon jela ili dolaska u dodir sa hranom na koju ste alergični, iako može da se javi i nakon nekoliko sati.

Srećom, ozbiljne alergije na hranu su zapravo retkost – ima ih oko 2,5 % stanovništva. Međutim, ako sumnjate da imate alergijsku reakciju na neku hranu, potražite savet od kvalifikovanog nutricioniste ili lekara koji će vas uputiti da uradite testove. Ti testovi podrazumevaju vađenje krvi ili bockanje kože.

Namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije su kikiriki, bademi, brazilski orah, jaja, mleko, riba, školjke i susam.

Netolerancija na hranu

Netolerancija na hranu nije tako jasna i kontroverzna oblast kao alergija na hranu, i mnogi veruju da netolerancija nije važna, pa i da ne postoji. Iako nije opasna po život, netolerancija na hranu čini da se osoba oseća izuzetno loše. Ona ima veliki uticaj na rad i društveni život pojedinca. Ljudi koji se bave gastrointestinalnim poremećajima su svesni sve većeg značaja netolerancije na hranu i broj kliničkih ispitivanja ove pojave stalno raste.

U principu, netolerancija na hranu je mnogo sporija vrsta reakcije na hranu koju jedemo (reakcija se može javiti satima ili čak danima nakon što smo konzumirali određenu hranu), a postoji i tendencija da se povezuje sa hroničnim inflamatornim bolestima kao što su iritabilni crevni sindrom, migrena, artritis i kožni problemi.

Simptomi netolerancije na hranu

Simptomi mogu trajati nekoliko sati, često se nastavljaju i sledeći dan i pošto je sasvim uobičajeno da su ljudi netolerantni na nekoliko različitih namirnica u isto vreme, postaje veoma teško odrediti da li je netolerancija uzrok hroničnih bolesti, i koje namirnice su odgovorne. Mnogi ljudi netolerantni na neku hranu imaju nekoliko simptoma. Često su simptomi nejasni i nije ih uvek lako dijagnostikovati. Ljudi se često žale da im se muti u glavi, da su ošamućeni, da se osećaju naduveno i da su umorni sve vreme. Tu su često i dodatni problemi sa crevima, kožom, zglobovima i glavoboljom. Osoba netolerantna na neku hranu može imati jedan ili više od gore navedenih simptoma.

Uzročnici netolerancije na hranu

Netolerancija na hranu može biti uzrokovana savremenim načinom života koji nas često tera da jedemo istu vrstu hrane, kao što su testenina, hleb i žitarice, i da jedemo u žurbi, tako da ne damo našim stomacima vremena da svare hranu. Neki ljudi nemaju odgovarajuće enzime potrebne za razlaganje hrane kao što je slučaj sa netolerancijom na laktozu gde se ne proizvodi enzim laktaza koji bi trebalo da razlaže laktozu (mlečni šećer) u mleku. Drugi reaguju na hemikalije koje se nekada prirodno proizvode u namirnicama kao što su kofein, salicilati i histamini u namirnicama kao što su jagode, čokolada i sir. Još jedan mogući uzrok netolerancije na hranu su aditivi. Oni se mogu naći u obliku sulfata koji se dodaju prerađenoj hrani da joj produže rok trajanja, a mogu se naći i u voćnim pićima i vinima.

Ne postoje čvrsti podaci o tome koliko ljudi ima neki vid netolerancije na hranu, ali se verovatno radi o milionima. Neke procene govore da čak 45% stanovništva ima neki vid netolerancije na hranu.