Stres uzrokuje promene u vašem telu. On takođe utiče na vaša osećanja.
Kako stres utiče na telo?
Uobičajeni simptomi stresa uključuju:
· ubrzan srčani ritam
· glavobolja
· ukočenost u vratu i /ili ramenima
· bolovi u leđima
· ubrzano disanje
· znojenje i znojavi dlanovi
· problemi sa stomakom, mučnina ili dijareja
Ako ga podnosite duže vreme, stres može da utiče na vaš:
· Imunitet. Zbog konstantnog stresa češće ćete se razboljevati. A ako imate hroničnu bolest kao što je HIV, stres može pogoršati simptome.
· Srce. Stres se dovodi u vezu sa visokim krvnim pritiskom, aritmijom(poremećen ritam rada srca), ugrušcima krvi, i zadebljanjem arterija. Takođe je povezan sa koronarnim arterijskim bolestima i srčanom insuficijencijom.
· Mišići. Konstantna napetost prouzrokovana stresom može dovesti do bolova u vratu, ramenima i donjem delu leđa. Stres može da pogorša reumatoidni artritis.
· Stomak. Ako imate problema sa stomakom kao što su čir, sindrom iritabilnog kolona ili ulcerozni kolitis, stres može da pogorša vaše simptome.
· Reproduktivni organi. Stres je povezan sa umanjenom plodnšću, problemima sa erekcijom i bolnim menstruacijama.
· Pluća. Stres može da pogorša simptome astme i hronične opstrukcije pluća.
· Koža. Stres pogoršava probleme sa kožom kao što su akne i psorijaza(kožna bolest koja počinje u vidu crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline koji se vremenom prekrivaju suvim, trošnim, srebrno-belim naslagama).
Kako stres utiče na vaše misli i osećanja
Znake stresa možete uočiti u načinu na koji razmišljate, ponašate se i osećate se.
Možete:
· se osećati mrzovoljno i nespremno da se nosite i sa najmanjim problemima.
· se osećati frustrirano, češće gubiti kontrolu, i vikati na druge bez razloga.
· se stalno osećati napeto ili umorno.
· imati teškoća da se skoncentrišete na svoje zadatke.
· previše brinuti o malim stvarima.
· osećati da propuštate prilike jer ne reagujete dovoljno brzo.
· zamišljati da se događaju ili će se uskoro desiti loše stvari.
Kako će stres uticati na vas zavisi od mnogo toga:
· Vaše ličnosti.
· Šta ste od svoje porodice naučili o reagovanju na stres.
· Kako razmišljate o stresu i kako se nosite s njim.
· Vaših strategija za suočavanje sa stresom.
· Podrške koju vam pruža vaše okruženje.
Bitna je vrsta stresa
Stres može da utiče na vas trenutno (akutni stres) i kroz duži vremenski period(hroničan stres)
Akutni (kratkoročni stres) je momentalni odgovor tela na svaku situaciju koja se čini zahtevnom ili opasnom. Nivo stresa zavisi od toga koliko je stes intenzivan, koliko dugo traje i kako se nosite sa situacijom. Najčešće se telo brzo oporavlja od akutnog stresa. Međutim, stres može da izazove probleme ako se dešava previše često ili ako telo ne dobije šansu da se oporavi. Kod ljudi sa srčanim problemima akutni stres može da prouzrokuje aritmiju ili čak srčani udar.
Hronični stres (dugoročni stres) uzrokuju stresne situacije ili događaji koji dugo traju. Tu se mogu uključiti težak i naporan posao ili borba sa hroničnim bolestima. Ako već imate zdravstveni problem, stres ga može pogoršati.