Za većinu ljudi spavanje, pored toga što je neophodno za normalno funkcionisnje organizma, jeste  jedno od velikih zadovoljstava u životu. Ali, nažalost, za mnoge ljude, sa snom dolaze i problemi – od kojih neki mogu biti veoma ozbiljni.Sledi spisak 10 najneobičnijih poremećaja sna.

Seksomnia ili seks u snu

Seksomnia je poremećaj spavanja koji podrazumeva seksualni odnos u snu. Smatra se da je ovo posebna varijanta mesečarenja. U nekim slučajevima, osobe su svesne svog ponašanja mnogo vremena pre nego što potraže pomoć, često zato što ne znaju da je to medicinski poremećaj, ili zbog straha da će drugi to prepoznati kao namerno ponašanje, a ne zdravstveno stanje. Međutim, istraživanja su pokazala neobičnu aktivnost mozga tokom seksomnije. Tretmani su slični onima u drugim ne-REM parasomnijama, kao što su mesečarenje. Seksomnija nije uvek problematična za one koji je iskuse ili za njihove partnere. Postoji veliki broj različitih frekvencija  i nivoa seksomnije.

Poremećaj REM faze sna

Ovaj poremećaj čini da osoba ne bude u stanju paralizovanosti koja je normalna za REM fazu spavanja, tako da telo pokretima prati dešavanja u svojim snovima.  Ovakva ponašanja mogu biti nasilna i oboleli može povrediti sebe ili osobu pored sebe tokom spavanja. Ovo stanje je izlečivo. Standardna terapija je antikonvulzant chlonazepam, koji se generalno veoma dobro podnosi. Razlog za njegovu efikasnost nije poznat, ali on vraća prirodno stanje paralizovanosti u REM fazi sna.

Noćni strahovi

Noćni strahovi su parasomnični poremećaj spavanja koji karakteriše ekstremni strah i privremena nesposobnost da se povrati svest u potpunosti. Osoba se budi naglo iz sna, a buđenje je obično u pratnji nedostatka daha, stenjanja, ili vrištanja. Često je nemoguće u potpunosti probuditi osobu, koja se potom umiri i ponovo zaspi. Noćni strahovi se razlikuju od košmara u nekoliko ključnih stvari. Prvo, osoba se ne probudi u potpunosti,  a čak i kada pokušamo da je probudimo, noćni strah se nastavlja 10 do 20 minuta. Često su ovakva iskustva vrlo opasna, jer osoba koja ima noćni teror može sanjati da ubija nekog i  tako povredi osobu pored sebe.

Bruksizam

Bruksizam je poremećaj u kome osoba škrguće zubima dok spava. To je jedan od najčešćih poremećaja spavanja. Ovaj poremećaj može da dovede do ozbiljnih oštećenja zuba tako da je preporučljivo lečiti ga. Bruksizam može dovesti do bola u licu i glavobolje, a u teškim, hroničnim slučajevima, može  dovesti do artritisa i temporomandibularnih zglobova. Većina bruksista nisu svesni da imaju ovaj poremećaj, a samo 5-10% razvija simptome kao što su bol u vilici i glavobolja. Iako ne postoji lek za ovaj poremećaj, lekari preporučuju štitnike za zube ili injekcije botoksa.

Sindrom nemirnih nogu

Sindrom nemirnih nogu je stanje koje karakteriše neodoljiv nagon da se pomera neki deo tela kako bi se zaustavilo osećanje nelagodnosti. Ovaj sindrom najčešće pogađa noge,  ali takođe može uticati i na ruke i torzo. Pomeranje pogođenog dela tela  pruža privremeno olakšanje. Za oslobađanje od ovog poremećaja, neki lekari prepisuju antikonvulzante, opioide (kao što je metadon), ili benzodiazepin. Prepisivanje lekova osobama sa sindromom nemirnih nogu je trenutno kontroverzna praksa.

Poremećen ciklus sna

Ovaj čudan (i izuzetno redak) poremećaj karakteriše nesposobnost tela osobe da prepozna  24-časovni  ciklus spavanja. Shodno tome, telo ne dozvoljava san u normalnom obrascu dan / noć. Ako se ne leči ovaj sindrom izaziva promene ciklusa sna i budnosti iz dana u dan. Ciklus sna se stalno pomera, i u jednom trenutku se vraća u „normalu“ ali samo na dan ili dva. U mnogim slučajevima telu je potrebno nedelju dana da završi jedan ovako poremećen ciklus. Ovaj sindrom se skoro uvek dešava slepim ljudima.

Apneja u spavanju

Apneju karakterišu pauze u disanju tokom sna. Svaka pauza traje dovoljno dugo da se propuste jedan ili dva daha, i ponavlja se tokom spavanja, 5,6 puta u jednom satu. Osobe koje imaju ovaj poremećaj često ga nisu svesni. O ovom poremećaju svedoče druge osobe ili njen uticaj na telo. Simptomi mogu trajati godinama a da ne budu primećeni, pri čemu se obolela osoba oseća pospano i iscrpljeno  tokom dana. Najčešće se ovaj poremećaj leči korišćenjem uređaja za primenu pozitivnog pritiska(u obliku maske za lice koja je crevom povezana sa pumpom), koji održava stalni pritisak vazduha u disajnim putevima u toku spavanja i omogućava normalno disanje. Druga rešenja za ovaj problem su operacija ili lekovi.

Klajn-Levinov sindrom

Klajn-Levinov sindrom je redak poremećaj koji karakteriše potreba za prekomernom količinom sna, ponekad i do 20 sati dnevno,ili čak danima a obično je praćeno prekomernim unosom hrane (kompulsivna hiperphagia) i nenormalno nesputan seksualni nagon (hiperseksualnost). Neki naučnici spekulišu da Klajn-Levinov sindrom ima za uzrok nasledne predispozicije, dok drugi veruju da ovo stanje može biti posledica autoimunih poremećaja. Smatra se da je ovaj sindrom povezan sa delom mozga koji kontroliše apetit i san. Ne postoji jasno definisan tretman za Klajn-Levinov sindrom. Stimulansi, uključujući i amfetamine, metilfenidat, imipramin i modafinil, koji se uzimaju oralno, koriste se za lečenje pospanosti. Zbog sličnosti između Klajn-Levinovog sindroma i određenih poremećaja raspoloženja, litijum i karbamazepin se prepisuju u nekim slučajevima.

Somnilokvija (pričanje u snu)

Somnilokvija se odnosi na glasno pričanje u snu. Pričanje može biti prilično glasno, u rasponu od jednostavnih zvukova do dugih govora, a može da se javi mnogo puta tokom spavanja. Slušaoci mogu ili ne mogu da shvate šta osoba govori. Pričanje u snu se obično javlja tokom prolaznog izlaska iz ne-REM faza sna, kada se telo ne pomera glatko iz jedne ne-REM faze sna u drugu, i osobe se delimično bude iz sna. Takođe se mogu javiti tokom REM faze sna gde ono što osoba sanja da govori zaista izgovara glasno. Ne postoje medicinski tretmani za ovaj poremećaj, ali  se pričanje može sprečiti stavljanjem posebne vrste štitnika na usta.

Narkolepsija

Narkolepsija je neurološki poremećaj spavanja koji je najčešće povezan sa nasumičnim padanjem u san. Narkoleptici imaju tendenciju da direktno padaju u REM fazu sna, u kojoj se dešava većina snova, a ređe ulaze u dublje i mirne ne-REM faze sna. Kao rezultat toga, oni nisu u stanju da ostanu budni tokom dužeg vremenskog perioda, a nakon što zaspu nisu u stanju da iskuse faze sna koje obezbeđuju odmor. Zato ulaze u začarani krug ekstremne pospanosti i nesposobnosti da ostanu budni nakon što su već spavali. Još jedan simptom može biti katapleksija- iznenadni ulazak pojedinca u REM fazu sna nakon što je doživeo neku jaku emociju. Simptomi mogu biti i paraliza u snu i određena vrsta halucinacije koja prati paralizu (hipnogogija-hipnotički san, kada osoba spava, ali je svesna svog okruženja i ima osećaj da se san zaista dešava u stvarnosti).  Uzrok narkolepsije nije utvrđen. Veruje se da je to autoimuni poremećaj, ali može biti i genetski. Tretmani su stimulansi, antidepresivi, ili neki hipnotički lekovi.